Улога локалних власти у Југоисточној Европи (ЈИЕ) је еволуирала са повећавањем њихових надлежности, али и даље постоје недостаци у погледу капацитета, које је потребно отклонити. Локалне власти у земљама Западног Балкана суочавају се са посебним изазовима, од децентрализације, преко неусклађености у управљању приходима и расходима, недостатка улагања у инфраструктуру, све до слабих локалних институција – што све додатно усложњава потреба за борбом против корупције и убрзавањем темпа реформи.
Од 2011. године, Светска банка и Влада Аустрије подржавају Програм за урбано партнерство, који има за циљ јачање капацитета локалних самоуправа у региону ЈИЕ и упознавање локално изабраних функционера и градских руководилаца са практичним алатима за доношење одлука, који могу да им помогну да делотворно управљају развојем градова како би остварили инклузиван и одрживи раст.
Програм нуди партнерску подршку намењену градовима учесницима кроз Дијалоге градова (City-to-City (C2C)). Ови дијалози су прилагођени локалним приоритетима и одражавају специфична ограничења са којима се сваки град суочава и јединствене прилике које сваки град има. Такви програми постоје у Албанији, Босни и Херцеговини, Хрватској, на Косову, у БЈР Македонији, Црној Гори и Србији.
Стварање могућности за повезивање градова
Када је 2011. године процес Дијалога градова отпочео, локални стручњаци из седам градова, који практично раде на решавању питања, су се окупили како би разговарали и разменили информације о питањима од заједничког интереса: почев од општинских прихода до уређења градског земљишта; од транспарентности и јавне одговорности до програмирања инвестиција.
Од тада је организовано осам Дијалога градова у читавом региону ЈИЕ. Данас Програм окупља више од 80 градова. Градоначелници, запослени у општинској управи, урбанисти, представници централног нивоа власти, национална удружења локалних самоуправа, организације цивилног друштва, као и представници приватног сектора се окупљају како би разменили спроводиве стратегије осмишљене у циљу подстицања локалних партнерстава и ефикаснијег, самоодрживог и транспарентног управљања.
Најновији дијалог, који је одржан у Београду 24. и 25. октобра 2016. године, био је усредсређен на налазе из поступка самопроцене општинских финансија Municipal Finance Self-Assessment (MFSA) и урбане ревизије (енг. Urban Audit), а резултате и приче о успеху је поделило 15 градова.
Сарадња у којој сви добијају
Oд 2012. године, Град Београд активно учествује у Програму и успешно је применио дијагностички алат за самооцењивање локалних финансија (енг. MFSA). Од тада до данас, Град је добио кредитни рејтинг Б1, са позитивним изгледима, од агенције за оцену кредитног рејтинга Мудис (енг. Moody’s). Овај рејтинг је одраз његових институционалних капацитета и способности за остваривање прихода.
"Град Београд је објединио све своје финансијске податке за период од пет година на једном месту, укључујући и финансијске изгледе града у будућем периоду и дугорочне пројекције," каже Слободан Милосављевић, секретар за финансије града Београда , који заслуге за помоћ у овом процесу приписује алату за самооцењивање.
"Тако смо били спремни за први сусрет са Мудисом и по први пут смо могли да веома брзо попунимо упитник за оцену кредитног рејтинга."
Захваљујући алату за самопроцену, највећи део информација које су достављене агенцији био је већ припремљен у складу са методологијом коју признаје агенција за оцену кредитног рејтинга – што је чињеница коју је потврдила и сама агенција.
"Представници Града Београда су били одлично припремљени", истакао је Ђорђи Јосифов (Gjorgji Josifov) из Мудиса.
"Било нам је указано на то да показатељи у оквиру алата за самопроцену омогућавају граду да провери стање свог кредитног рејтинга у било ком тренутку, те да су ови показатељи веома слични онима које примењују агенције за оцену кредитног рејтинга при додељивању кредитног рејтинга градовима и локалним самоуправама. "
Уз помоћ алата за самопроцену, Београд је анализирао своју финансијску позицију из потпуно новог угла - угла инвеститора и финансијских институција. Град је употребио алат за самопроцену да покаже своју кредитну способност и да припреми пројекте јавно-приватног партнерства (ЈПП).
Град Ријека у Хрватској је такође користио алат за самопроцену као помоћ при утврђивању проблема у финансијском планирању, изради стратегије града, те стицању јасније слике о томе да ли би град могао да приушти учешће у пројектима Европске уније – алат је помогао да се приоритет да финансијски одрживим пројектима.
Један урбанистички стручњак из општине Берат у Албанији је известио да је процес урбане ревизије помогао његовој општини да делотворно усклади три ствари: потребе, жеље и могућности његове заједнице. Такође је помогао у утврђивању недостатака у области инфраструктуре и пружања услуга. Овај урбаниста је затим користио податке добијене путем алата за самопроцену како би сачинио средњорочни план буџета.
