У ФОКУСУ

Осигурање за будућност: ублажавање последица природних катастрофа у југоисточној Европи

20. јануар 2015.


Image

Клизиште у Босни и Херцеговини после незапамћених поплава у мају. Поплаве су проузроковале више од 3 хиљаде клизичта у региону.

John Mackedon / World Bank

Главни садржај
  • Осигурање за будућност: ублажавање последица природних катастрофа у југоисточној Европи.
  • Временске прилике – а посебно катастрофалне поплаве из маја и утицаји ранијих озбиљних догађаја – су биле главни ограничавајући фактор за раст у региону, излажући укупну осетљивост ових привреда екстремним временским приликама.
  • Ови догађаји указују на значај ширења тржишта осигурања ради заштите домаћинстава и предузећа од природних катастрофа.

На почетку 2015. године многи доносиоци политика широм света усмеравају пажњу ка претходној години – резимирајући различите привредне, социјалне и политичке трендове који су имали највећи утицај на раст у њиховим земљама и регионима. Слика која се јавља у већем делу југоисточне Европе је мање  позитивна него што су се многи надали. Иако се очекује ограничен раст у неколико од ових шест земаља које чине регион југоисточне Европе (ЈИЕ), стагнација и пад економских активности у другим земљама су оптеретили читав регион – са просечном стопом раста од 0.2% у 2014. години и прогнозираних 1.3% у 2015. години, према најновијем Редовном економском извештају за југоисточну Европу.

Док су Албанија и Бивша југословенска република (БЈР) Македонија забележиле бржи раст 2014. него 2013. године, раст Косова и Црне Горе је био нижи од очекиваног – мада ипак позитиван. Даље, стагнација у Босни и Херцеговини и негативан раст у Србији – највећој привреди у региону – су заједно отежали регионални раст. Стална висока незапосленост, ниска стопа учешћа радне снаге и споро отварање нових радних места су осујетили раст у 2014. години. Огроман, неефикасан јавни сектор и даље утиче на раст у региону и мада је постигнут неки напредак у смањењу оптерећења инвестиционе климе, још увек има много простора за побољшања. 


Image

Open this infographic in larger size.



Док многи структурни изазови попут ових и даље представљају препреке за одржив раст у региону, још један, мање предвидљив изазов се појавио у региону током 2014. године – значајно угрожавајући раст у овим земљама и у читавом региону: временске прилике.

Екстремни временски догађаји, укључујући разарајуће поплаве у мају, су оптеретили већи део региона током 2014. године и негативно су утицали на готово сваки привредни сектор у региону – од пољопривреде, до енергетике, туризма. 

“Временске прилике су значајан фактор који је утицао на регионални раст у 2014. години,” наводи Галина Винселет, главни аутор најновијег Редовног економског извештаја за југоисточну Европу, “поплаве и друге природне катастрофе су изложиле велику осетљивост и неприпремљеност региона оваквим догађајима.”

Незапамћене падавине у мају су резултирале најгорим поплавама у региону у последњих 100 година. У Босни и Херцеговини, поплаве су однеле животе више од 20 људи и допринеле расељавању 90,000 људи, што је резултирало штетом која се мери милијардама долара у читавом региону. Процењује се да су поплаве коштале земљу око 15% укупног БДП-а у изгубљеној производњи и штети. У Србији, укупна штета од ових поплава је процењена на око 4.7%. Поплаве су имале негативан утицај на скоро сваки сегмент привреде.

Утицај поплава је појачан временским приликама у региону у претходном периоду, додатно погоршавајући негативан утицај који су ти догађаји имали на раст у 2014. години. Суша која је погодила регион у лето 2012. године и јака зима исте године су негативно утицали на пољопривредни сектор, смањили су производњу енергије, ограничили туризам и успорили изградњу у региону, више него што би било уобичајено.  

Снажан утицај који ови екстремни услови имају у региону наглашава укупну економску осетљивост ових земаља. Када је о клими реч, доносиоци политика у овим земљама настављају са истраживањем могућности које ће им помоћи да избегну или, ако ништа друго, ублаже ове шокове.

Поред напора усмерених ка адаптацији и ублажавању – као што су системи за одбрану од поплава и инфраструктура отпорна на временске прилике – најновији Редовни економски извештај за југоисточну Европу такође наводи значај проширења тржишта осигурања у земљама региона како би се домаћинства и предузећа боље заштитила од природних катастрофа – нарочито у пољопривредном сектору. Пошто се често сиромашнија домаћинства у руралним крајевима баве пољопривредом, још је хитнија потреба да се они заштите од шокова које доносе поплаве, суше и топлотни таласи.  

Иако чак 40% људи у Албанији и 20% у Босни и Херцеговини и Србији раде у пољопривреди, стопа осигурања ради заштите од временских прилика и других природних катастрофа међу овим људима је драматично ниска. Само 4% регистрованих пољопривредних газдинстава у БЈР Македонији осигурава своје усеве против опасности везаних за временске прилике. На Косову осигуравајуће компаније представљају само 3% од укупне активе финансијског система, док је у Босни и Херцеговини тај износ 5%.

Са предвиђеним економским растом на или изнад 3% у Албанији, Косову, БЈР Македонији и Црној Гори у 2015. години, у новој години би регион југоисточне Европе могао да забележи спор излазак из стагнације. Међутим, поред решавања текућих проблема високе незапослености, успореног отварања нових радних места и повећања продуктивности домаћих компанија, доносиоци политика треба да усмере пажњу ка неочекиваним претњама – као што су поплаве, суше и друге природне катастрофе. Иницијативе за адаптацију и ублажавање у ових шест земаља могу бити појачане механизмима попут покрића осигурања – посебно међу осетљивијима у региону – што може бити искоришћено на добар начин у спречавању природних катастрофа у будућности. Ови механизми могу такође драстично помоћи у напорима за опоравак на терену, ако и када се догоди следећи временски шок. 


Api
Api