Говор директорке Светске банке за Југоисточну Европу Елен Голдстин на самиту Србије и Албаније

Поштовани премијеру Вучићу, поштовани премијеру Рама,

поштовани министри, представници пословног света и поштовани гости,

У уводнику за Вол Стрит Џурнал прошле недеље, председник Светске банке, директор Међународног монетарног фонда и генерални директор Светске трговинске организације, подсетили су нас да „трговина није сама себи циљ, већ алат који треба да створи боља нова радна места, већи просперитет и смањи сиромаштво у целом свету. Кад постоји слободно тржиште већи број људи може да купује робу и да плаћа услуге, шире се идеје, а фирме имају приступ већем тржишту“. Они су позвали националне владе и међународне институције да јавно подрже политику отвореног тржишта, наглашавајући да трговина промовише иновације, запосленост и виши животни стандард. Такође су тражили да се више међусобно сарађује зарад уклањања препрека слободној трговини како се не би гушио већи привредни раст. То њихово обраћање дошло је у прави час да нас подсети да је трговина несумњиви подстрек просперитета и смањења сиромаштва на глобалном нивоу.

То се сасвим јасно видело на примеру азијских земаља у развоју где је прво регионално а онда глобално тржиште аутомобила, телевизора и текстила у року од последњих педесет година извукло стотине милиона људи из сиромаштва. Данас смо сведоци политичких одлука које позивају на успоравање слободне трговине у многим развијеним земљама света. Ти позиви нису мотивисани чињеницом да слободна трговина није довела до бржег привредног раста , већ тиме што тај раст није био правично подељен већ је доводио до губитника и добитника унутар једног друштва. То је озбиљна и важна тема о којој владе треба да размишљају кад креирају економску, фискалну и социјалну политику јер оне утичу на расподелу економске добити. Но, земљама је прво потребан одржив привредни раст – а да би то постигле треба да тргују са другима, посебно ако је реч о малим земљама са ограниченим домаћим тржиштем.

А баш је тако на западном Балкану: државама је потребан одржив раст и тај раст треба тако користити што више људи због њега просперира као и да се постигне социјална стабилност. Уз дохотке који су још увек на нивоу од тек трећине просека у Европској унији, са незапосленошћу која је висока, малим земљама западног Балкана потребан је бржи привредни раст и отварање радних места која ће младе задржати код куће. Да би то постигле, оне треба више да тргују робама и услугама.

Нема мале земља која је постигла просперитет без веће трговинске интеграције. Није случајно што је Албанија из комунистичке изолације изашла као најсиромашнија европска земља упркос положаја који има и упркос обиљу природних ресурса. По правилу, како се мале земље развијају удео извоза у њиховом националном дохотку расте ка 100 посто. Шампион у томе је Сингапур где извоз чини 200 посто националног дохотка. Ближи пример су Словачка и Чешка које су удвостручиле удео извоза од средине 1990-тих са око 40 на 80 посто националног дохотка. Добар пример је и Пољска, чије је укључивање у глобална тржишта допринело да земља има непрекидан раст још од раних 90-тих година прошлог века, удвостручујући величину своје привреде док је истовремено значајно смањила сиромаштва и отварала боља радна места.

Насупрот томе, земље западног Балкана су се развијале у правцу извоза радника, док је извоз роба и услуга остао на неких 20 до 55 посто националног дохотка у овом тренутку. На горњој граници је бивша југословенска република Македонија, која је – упркос негативним последицама садашње политичке неизвесности – у последње две деценије напредовала у реформисању инвестиционе климе и уклонила препреке слободној трговини па је имала бржи раст и веће запошљавање него многи суседи.

Ви, наравно, можете рећи „да, али не можемо сада уводити слободну трговину кад је у Европи низак привредни раст“. Мој одговор је да можете и већ јесте. Пре глобалне кризе западни Балкан растао је по стопама већим од пет посто – много брже него земље Европске уније – углавном захваљујући већој домаћој потрошњи. Од кризе је домаћа потрошња пала за око шест посто на западном Балкану, док је извоз повећан за 10 посто. Вредност извоза са западног Балкана у Европску унију се заправо удвостручила у време кад је увоз у ЕУ стагнирао. Како је то могуће? Могуће је зато што извоз са западног Балкана чини тек пола процента увоза ЕУ. Да се то подигне само на један посто, или на једна и по донело би огромне користи вашим земљама у погледу привредног раста и отварања радних места – а то вам је надохват руке.

То удвостручавање вредности извоза у ЕУ је резултат софистициранијег извоза из неколико земаља. Сведоци смо укључивања у регионалне и глобалне ланце производње у областима као што је аутомобилска индустрија, где су Србија и бивша југословенска република Македонија важни снабдевачи и произвођачи возила и њихових компоненти за европска и светска тржишта. Тај извозни успех био је важан фактор у привредном опоравку на Балкану ових година. Данас све земље западног Балкана имају позитиван раст а просечан раст се повећава на три посто годишње и више. То је скоро дупло у односу на Европску унију, мада још увек није довољно високо да смањи јаз са ЕУ за време живота једне генерације.  

Зато је за лидере широм западног Балкана важно да сарађују у стварању боље климе за приватне инвестиције, да уклањају баријере слободној трговини у региону, Европи и глобално. Земље западног Балкана су на историјској прекретници у стварању битних услова за трговинску интеграцију. Западни Балкан отклања препреке изазване недавном историјом и иде ка ери веће сарадње зарад постизања заједничких циљева.   

Лидери западног Балкана – а нама је част што су двојица премијера из Албаније и Србије са нама данас – решени су да граде јака и просперитетна друштва не само на основу посвећености домаћим економским реформама, већ и на већој сарадњи унутар западног Балкана како би отклонили препреке економском повезивању, већој повезаности и искораку ка регионалном и глобалном тржишту. Владе земаља западног Балкана раде у оквирима Светске трговинске организације и, наравно, кроз ЕУ процесе како би постигле већу економску интеграцију. Регионалне иницијативе, као што су Централно-европски уговор о слободној трговини (ЦЕФТА) и рад на повезаности унутар Југоисточно европске транспортне опсерваторије (СЕЕТО) су важне додатне авеније којим се иде ка повећању трговине робама и услугама и промовисању регионалне сарадње.

Појединачни напори сваке земље испреплетани су заједно у јулу на западно-балканском скупу у Јелисеју у Паризу кад је шест премијера одобрило заједнички акциони план за западно балканску сарадњу у области трговине и транспорта. Тај заједнички план пуно говори о лидерима који су разумели да ће се пут ка ЕУ, укључивању у међународна тржишта, већем привредном расту и радним местима пре остварити сарадњом него такмичењем унутар западног Балкана.

Ми у Светској банци знамо да ће пажљиво дизајнирани програми везани за трговину и транспорт донети конкретне користи свим грађанима. Недалеко одавде, у Бугарској, финансирали смо пројекат који је више него преполовио време чекања преласка границе. У латинској Америци, у Колумбији, пројекат Светске банке унапредио је спољну трговину која се обавља на једном месту и увео управљање ризиком карго трговине преко лука на националном нивоу. Те реформе смањиле су време извоза за више од 30 процената а време увоза за скоро 50 процената од 2008. године.

Светска банка данас је овде да формално инаугурише нови пројекат поједностављења трговине и транспорта за западни Балкан – да обележимо еру веће сарадње на западном Балкану. Циљ овог пројекта је да подстакне већу економску сарадњу међу земљама западног Балкана, као и између њих и ЕУ, а фокус је на смањењу трошкова и времена у трговини и транспорту, кроз бољу координацију и веће способности институција, хармонизацију, отвореност и предвидивост трговинских и транспортних режима. Овај пројекат ће подржати примену заједничког акционог плана усвојеног у Паризу, продубиће реформе у области трговине и транспорта у блиској сарадњи са Европском комисијом, ЦЕФТА, СЕЕТО и другим регионалним и међународним организацијама које се баве тим питањима. Пројекат поједностављења трговине и транспорта за западни Балкан развиће саме земље западног Балкана, оне ће га дизајнирати тако да обухвати све земље, створиће тим који ће њиме управљати а ослањаће се на постигнуте резултате код финансирања како би се подстакао напредак са обе стране граница.

Дозволите ми да завршим уз констатацију да је задовољство за Светску банку што може данас да допринесе овом догађају, који за мене има пуно смисла из три јасна разлога. Прво, ми се налазимо на старту онога што зовемо „аутопут мира“ који ће омогућити физичку повезаност зарад постизања економске и друштвене повезаности унутар западног Балкана. Друго, овај догађај је производ настајуће сарадње између пословног света на западном Балкану, који је свестан да је будући раст у рукама приватног сектора а мора бити достигнут колективно. Треће, почаствована сам да сам у друштву са премијером Вучићем и премијером Рамом који су показали решеност без преседана да граде боље односе између њихових земаља. Обојица су показали мудрост, визију и постали су вође у остварењу регионалне сарадње, свесни да је то пут да се постигну бржи привредни раст, боља радна места и придруживање Европској унији за сваку појединачну земљу на западном Балкану.

Хвала