БЕЧ, 11. априла 2024. – Западни Балкан у 2024. очекује повећање привредног раста, а додатно убрзање предвиђа се и за 2025, тако да ће овај регион поново достићи просечне стопе раста забележене пре избијања пандемије. Да би премостио јаз у погледу развоја који га дели од Европске уније и унапредио животни стандард својих грађана, овај регион мора да настави са спровођењем реформи. То подразумева повећање инвестиција у озелењавање градова, што ће им омогућити да ефикасније доприносе економском развоју у целини, наводи се у данас објављеном новом Редовном економском извештају Светске банке за Западни Балкан.
Ове године се очекује повећање економске активности на Западном Балкану на 3,2 одсто, што је 0,2 процентна поена више него што је Светска банка предвидела у претходном издању свог извештаја, а након тога и на 3,5 одсто у 2025. Појединачне пројекције за шест привреда Западног Балкана, Албанију, Босну и Херцеговину, Косово, Северну Македонију, Србију и Црну Гору обухваћене су Економским извештајем Светске банке за Европу и Централну Азију који је такође објављен данас.
„Након вишегодишње турбуленције коју су изазвале пандемија ковида-19 и енергетска криза, охрабрују сигнали као што су повратак стопе раста Западног Балкана на нивое забележене пре пандемије и наставак силазног тренда сиромаштва,“ рекла је Шаоћинг Ју, директорка за регион Западног Балкана у Светској банци. „Међутим, досадашњи напредак и даље је недовољан за задовољење амбиција грађана и повећање животног стандарда до нивоа које остварују земље Европске уније. Нови План раста ЕУ за Западни Балкан представља прилику за подстицање економског развоја кроз реформе и улагања, и то нарочито у зелену економију“, додала је она.
План раста, вредан шест милијарди евра, помоћи ће овом региону да ојача економске везе са Европском унијом, својим највећим трговинским партнером, као и да спроведе реформе у циљу повећања степена економске интеграције унутар самог Западног Балкана. Према анализама Светске банке, унапређења попут скраћивања времена потребног за царињење робе на границама и модернизације платних система у овој регији могу донети значајне економске користи земљама региона.
Улагање у зелену транзицију и унапређење квалитета живота у градовима Западног Балкана такође може поспешити развој региона, наводи се у извештају Светске банке.
„Привредни развој одвија се управо у градовима. Они омогућавају радницима лакши приступ радним местима, подстичу продуктивност, пружају бројније прилике и олакшавају размену добара и идеја“, рекла је Наташа Рово, виша економисткиња у Светској банци и један од коаутора овог извештаја. „Градови Западног Балкана доказали су у претходном периоду своју отпорност. Међутим, суочили су се са тешкоћама у настојању да постану покретачи економског раста, и то не само услед последица структурних и демографских изазова, већ и због осетљивости на климатске промене. Улагања у озелењавање могу бити прилика да се убрза будући раст“, навела је она.
У извештају се препоручују активности на три основна фронта у циљу озелењавања и јачања градова Западног Балкана.
Као прво, градови би требало да постану компактнији, што би погодовало расту, снизило трошкове пружања јавних услуга и унапредило еколошке исходе. Као друго, реформе и улагања у циљу проширења мрежа јавног превоза и преласка на зеленије, енергетски ефикасније зграде смањили би загађење ваздуха које сваке године доводи до превремене смрти хиљада грађана овог региона. Као треће, екстремна топлота у градовима, који су лети за између 4,5 и 7,5°C топлији од околних сеоских средина, негативно ће утицати на продуктивност и здравље. Градске власти би требало да примене мере за расхлађивање јавних простора путем бољег урбанистичког пројектовања и планирања, као и кроз циљана улагања.
Више информација и претходна издања Редовног економској извештаја за Западни Балкан.
Контакти:
У Бечу: Филип Кохан (Filip Kochan), fkochan@worldbank.org
Београд: Гордана Филиповић, gfilipovic@worldbankgroup.org
Приштина: Љундрим Аљиjу (Lundrim Aliu), laliu1@worldbank.org
Скопље: Анита Божиновска, abozinovska@worldbank.org
Сарајево: Јасмина Хаџић, jhadzic@worldbank.org
Тирана: Ана Ђокутај (Ana Gjokutaj), agjokutaj@worldbank.org
