Learn how the World Bank Group is helping countries with COVID-19 (coronavirus). Find Out

У ФОКУСУ

Mala i srednja preduzeća – motor razvoja privrede, koga održava pravilno finansijsko izveštavanje

2. јун 2014.


Image


Foto: Svetska banka

Главни садржај
  • Mala i srednja preduzeća su bitni izvori zaposlenosti i privrednog rasta.
  • U Srbiji i Albaniji, napori na sprovođenju reforme finansijskog izveštavanja počinju da ostvaruju pozitivan uticaj, naročito na njihove sektore malih i srednjih preduzeća.
  • Tema Ministarske konferencije CFRR-a koja se održava 3. juna 2014. godine u Beču je “Formulisanje održivih okvira finansijskog izveštavanja u Evropi i centralnoj Aziji ”.

Možda poboljšanje finansijskog izveštavanja nije prva stvar na koju bi neko pomislio razmišljajući o načinima za podsticanje privrednog rasta, privlačenje stranih investicija i otvaranje novih radnih mesta. Ali transparentne, pouzdane i tačne finansijske informacije predstavljaju neophodan stub svake strategije održivog razvoja.

Finansijsko izveštavanje pruža informacije koje su od ključnog značaja za poslovanje, dajući vlasnicima firmi jasnu sliku o tome kako njihova preduzeća posluju i omogućavajući im da donose odluke o upravljanju preduzećima koje su zasnovane na informacijama. Ono takođe daje investitorima i poveriocima pouzdane informacije kako bi odluke o investicijama ili kreditiranju donosili na osnovu informacija, podržavajući time mala i srednja preduzeća (MSP) u ostvarivanju pristupa finansijama i konačnom smanjenju troškova zaduživanja.

Uopšteno govoreći, pravilno finansijsko izveštavanje i delotvorni okviri finansijskog izveštavanja su veoma važni elementi za stvaranje snažne poslovne i investicione klime, a mogu da pomognu da se olakša održavanje finansijske stabilnosti i funkcionalnih finansijskih tržišta u zemljama.   

Uzmite, recimo, Srbiju, čiji primer pokazuje šta se može postići relativno brzo, ako se stvari rade u pravo vreme.

Srbija je počela da se kreće u pravcu tržišne privrede u 2000. godini i sprovela je čitav nizb reformi koje su uključivale i pokretanje nacionalnog sistema za finansijsko izvještavanje preduzeća. Ali, napredak je bio spor. U jednom izveštaju Svetske banke iz 2005. godine utvrđene su značajne slabosti u pogledu adekvatnosti i kvaliteta finansijskih informacija, što je bilo štetno za održiv privredni rast. 

Sve veći privatni sektor je ulagao napore da se takmiči sa državnim preduzećima, kod kojih je nedostatak konsolidovanog finansijskog izvještavanja potpomagao opstajanje sistemskih rizika koji se nisu pratili, u jednom okruženju koje je karakterisalo značajno ukršteno vlasništvo u finansijskom sektoru. U izveštaju Banke dat je niz preporuka i, mada je u početku ostvaren određeni napredak, mnogo više je ostalo da se uradi, posebno kada je u pitanju pravni okvir.

Reformski napori dobili su novi zamah u 2011. godini i od tada su iskorišćene mnoge mogućnosti za redefinisanje sistema finansijskog izveštavanja u Srbiji sa ciljem unapređenja poslovnog i investicionog ambijenta.   

Zlatko Milikić, pomoćnik ministra nadležan za Sektor za finansijski sistem u Ministarstvu finansija i privrede u Vladi Republike Srbije od 2011. godine i pravnik sa izuzetno velikim iskustvom u finansijskom sektoru, opisuje situaciju:   

"Ministarstvo finansija i Vlada Srbije u celini su bili motivisani pre svega željom da se poboljša poslovna i investiciona klima u Srbiji, jačajući konkurentnost i stvarajući uslove za ostvarivanje boljih ekonomskih rezultata, veće zaposlenosti i boljih rezultata u sprovođenju fiskalne politike. On dodaje da,"je razvoj MSP sektora, važnog izvora zaposlenosti i privredog rasta, bio poseban prioritet za Vladu. Duh preduzetništva u zemlji je bio sve snažniji i Vlada je želela da bude katalizator ovog pozitivnog duha."   

Imajući u vidu ambicije Srbije da uđe u Evropsku uniju, bilo je važno i da zakonodavstvo u ovoj oblasti odražava zahteve EU.

Srpske vlasti, uz pomoć Centra Svetske banke za reformu finansijskog izveštavanja, formulisale su novi zakonodavni okvir i sprovele opsežnu diskusiju o reformama. Ključni rezultat je bio novi Zakon o računovodstvu, donet 2013. godine, kojim se akcenat stavlja na zahtev za korišćenje različitih standarda izveštavanja u skladu sa veličinom i delatnošću preduzeća, kao i na odgovornost rukovodstva preduzeća za finansijske izveštaje i finansijsku disciplinu. 

Najvažnije je to što su, sa ciljem pružanja podrške sve dinamičnijem i većem sektoru manjih privatnih preduzeća i preduzetnika, uvedeni pojednostavljeni računovodstveni zahtevi "radi smanjenja opterećenja ovih kategorija kada je reč o finansijskom izveštavanju, čime im se omogućava da se usredsrede na rast poslovanja koji ima izglede da podstakne razvoj čitave privrede", objašnjava g. Milikić.   

Poboljšanja su uvedena i da bi se pooštrili zahtevi koji se odnose na reviziju i razjasnila odgovornost za izveštavanje o revizijama. Sve ove mere su u skladu sa zahtevima EU i dobrim međunarodnim praksama.

Srbija nastavlja svoj reformski put. Sada je težište na obezbeđivanju delotvorne primene modernizovanog okvira za računovodstvo i reviziju, kao i na razvijanju kvaliteta računovodstvene struke. "Radujemo se bliskoj saradnji sa CFRR-om tokom narednih meseci i godina sa ciljem sprovođenja reformi koje smo sada pokrenuli i realizovanja planiranih aktivnosti ", kaže g. Milikić. 

Ova pažnja koja se poklanja reformi finansijskog izveštavanja se na razne načine ponavlja u mnogim zemaljama Evrope i centralne Azije, pri čemu se veliki naglasak stavlja na stvaranje boljih uslova za sektor MSP.   

Jedan takav primer je Albanija. Shkelqim Cani, ministar finansija Albanije, ističe da su: "MSP glavni motor albanske privrede i stoga treba da izbegnemo nametanje nepotrebnih i skupih administrativnih opterećenja ovim preduzećima. Zahtevi u pogledu finansijskog izveštavanja moraju to da odražavaju i da budu usaglašeni sa prirodom i karakteristikama naše privrede. "

Nacionalni računovodstveni standardi su posebno značajni za MSP. Albanski nacionalni savet za računovodstvo, uz podršku CFRR-a, sproveo je anketu u zemlji među onima koji sastavljaju finansijske izveštaje, kako bi se utvrdilo na koji način bi mogli da budu poboljšani. Odgovor je bio jasan: treba da budu jednostavniji i jasniji.

 "Na osnovu ovoga," kaže g. Cani, "naš Nacionalni savet za računovodstvo je sačinio novi set računovodstvenih standarda za MSP, a svoj rad je usmerio ka daljem pojednostavljivanju zahteva u pogledu izveštavanja za male i mikro firme, istovremeno radeći i na uvođenju EU i drugih međunarodnih standarda i dobre prakse. "

U Albaniji je nedavno završeni projekat pod nazivom “Projekat unapređenja korporativnog finansijskog izveštavanja” pomogao da se formuliše transparentna sektorska politika i delotvoran institucionalni okvir za finansijsko izvještavanje preduzeća. Projektom, koji sprovode albanske vlasti u saradnji sa CFRR-om, podržano je poboljšanje pravnog okvira, jačanje sistema nadzora u oblasti revizije, dalji razvoj obrazovanja u oblasti računovodstva i revizije i usavršavanje sistema postavljanja računovodstvenih standarda.

Slične priče su glavne poruke skupa u Beču 3. juna, kada se g. Cani, g. Milikić i ostali visoki funkcioneri okupljaju da razgovaraju o pitanjima od zajedničkog interesa na Ministarskoj konferenciji CFRR-a za 2014. godinu. Zemlje predstavljene na konferenciji su sve u veoma različitim fazama svojih reformskih napora, ali prilika da se razmene iskustva i izrazi zajednička opredeljenost za sprovođenje procesa reformi treba u konačnom da donese koristi za mala i srednja preduzeća u čitavom regionu Evrope i centralne Azije.




Api
Api