Душан је студент Београдског универзитета у Србији. Као и многе његове колеге, Душан ће убрзо да дипломира и да почне да тражи посао. Нажалост, за Душана, његове колеге, као и за безброј других младих људи који траже посао у Албанији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, на Косову, у БЈР Македонији, и у Србији – шест земаља које чине регион југоисточне Европе – перспективе за налажење посла су слабе, а вероватноћа дуготрајне незапослености је велика.
“Нисам претерано амбициозан по питању своје каријере“, каже Душан. „Био бих јако задовољан ако би ми посао омогућио да издржавам себе и своју породицу ”.
Без обзира колико скромна и разумна била та очекивања, ипак их је прилично тешко остварити. Имајући у виду да је стопа незапослености изнад 20%, а стопа незапослености међу младима готово 50%, земља у којој је Душан рођен, Србија – једнако као и свих шест земаља југоисточне Европе – и даље се бори са високом незапосленошћу, ограниченим растом, те текућим финансијским проблемима које је донела глобална финансијска криза.
Нажалост, Душанова прича није јединствена у региону у којем једна од четири младе особе не ради, не студира, и не тражи посао – и у којем се регионална стопа незапослености приближава нивоу од 35%. Тржишта рада у тих шест земаља карактерише недобровољна незапосленост, неадекватна запосленост, неактивност, те демотивисаност – посебно међу особама старости од 15 до 25 година.
Проценат стопе незапослености међу особама старости од 15 до 25 година
„Оно што би било добро за мене“, каже Газменд, двадесетчетворогодишњи грађевински техничар из Сарајева, из Босне и Херцеговине, „је да имам стални посао и осигурање”. Чак и када млади људи имају довољно среће да нађу запослење, послови које добијају су, међутим, често са пола радног времена, привремени, или део незваничног сектора – што их искључује из система подршке и онемогућава им да имају друге предности.
Опадајући нивои потрошње и инвестиција, као и ограничена доступности финансирања, додатно отежавају већ тешку ситуацију за младе људе у региону. Поред стварања нових радних места, питања везана за радну регулативу, опорезивање, те неусклађеност вештина са оним што се тражи, несразмерно утичу на младе - посебно младе жене и младе из угрожених средина или породица – што доводи до раста незапослености, незадовољства и емиграције младих.
Иако су ову ситуацију детаљно студирали експерти из целог света, а многи важни програми на нивоу земаља су креирани и имплементирани, ти напори су дали ограничене резултате, а изазови и даље постоје. Као одговор на тај текући проблем незапослености младих, регионални креатори политика раде са експертима из мултилатералних организација, академских институција, и других сфера, како би истражили додатне мере које би могле да имају већи позитиван ефекат на ситуацију у целом региону југоисточне Европе.
Неке од области фокуса ове сарадње укључују следеће:
- рефоме које подстичу предузетништво;
- смањење трошкова радне снаге везано за младе раднике (нпр. посебни режими за приправништво);
- регулативе које штите раднике, а не радна места;
- унапређења у основном и средњем образовању са већим фокусом на снажније везе између усмереног образовања и потреба приватног сектора;
- уклањање препрека са којима се суочавају одређене подгрупе младих, попут унапређења опција за младе жене везано за бригу о деци и субвенционисано приправништво за младе из угрожених средина и породица.
Као део те регионалне координације, 21. октобра у Бечу, у Аустрији одржан је дијалог на високом нивоу на тему незапослености младих. Тај догађај, који су организовали Светска банка, Министарство финансија Аустрије, те Бечки институт за међународне економске студије и Мрежа за глобални развој, окупио је креаторе политика из свих шест земаља – укључујући министре рада, министре социјалне политике, министре задужене за питања младих – као и представнике више међународних организација, института за развој политика, те представнике младих, како би анализирали лекције које се могу научити из различитих политика. Учесници су такође указали на области од критичне важности у којима су потребне додатне анализе, развој политика, те акције, како би се колективно решили многи проблеми са којима се суочавају земље и људи у целом региону. Даљи рад на креирању и дизајнирању политика, заснован на овом дијалогу, помоћи ће да се осигура да се изврше адекватна прилагођавања која могу да помогну да се подстакне економски развој у региону – што ће помоћи Душану, Газменду, као и многим другим младима у региону да нађу корисно запослење и да почну да граде бољу сутрашњицу.
