ВАШИНГТОН, 24. јун 2025. — Градови широм Европе и Централне Азије (ЕЦА) последњих деценија доживљавају нагли и стални пораст температура, што ће, према проценама, утростручити десетине хиљада смртних случајева који су већ сада повезани са врућином и смањити годишњи БДП за процењених 2,5 одсто до 2050. године, према данас објављеном новом извештају Светске банке и Глобалног фонда за ублажавање и опоравак од последица елементарних непогода.
Извештај, Неприкладни за живот: Како градови у Европи и Централној Азији могу да преживе и напредују у топлијој будућности, наводи да би се број врелих дана у већим градовима региона, где живи преко 70% људи, могао више него утростручити до 2050. године, а многи градови ће се вероватно суочити са више од 40 – 70 додатних врелих дана годишње, посебно у Јужној Европи и Турској.
Према извештају, густа градња, ограничена вегетација и површине које задржавају топлоту доприносе ефекту урбаног топлотног острва који чини градове посебно осетљивим на негативне утицаје пораста температура. Екстремни топлотни догађаји доводе до тога да хиљаде људи тражи хитну медицинску помоћ, преоптерећујући болнице и погоршавају хроничне болести, посебно код старијих особа и људи који живе у заједницама са ниским приходима.
Екстремне температуре изазивају кратке спојеве и троше транспортне системе, оптерећују електроенергетске мреже, интензивирају суше, повећавају ризик од шумских пожара и погоршавају квалитет ваздуха, додаје се у извештају. Такође, успоравају раднике, скраћују радно време и смањују производњу, посебно у секторима на отвореном попут грађевинарства, транспорта и туризма. Штавише, велики део инфраструктуре и стамбеног фонда у региону, посебно у Централној Азији и деловима Источне Европе, изграђен је средином 20. века и потребно га је обновити.
„Како температуре настављају да расту, а топлотни таласи постају све чешћи, градови широм региона постају све неприкладнији за живот, посебно за старије особе, децу и становништво са ниским приходима,“ каже Самех Вахба, регионални директор Светске банке за Европу и Централну Азију. „Али, градови такође држе решење у својим рукама, попут улагања у садњу дрвећа за већу покривеност крошњама и преуређења школа, болница и стамбеног фонда за пасивно хлађење.“
Извештај такође указује на друге кораке које градови могу да предузму сада како би умањили негативне утицаје пораста температуре, као што су развој система раног упозоравања и брзе службе јавног здравства, центри за хлађење тамо где је то најпотребније, коришћење материјала отпорних на топлоту и укључивање временских екстрема у планирање инфраструктуре.
У извештају се додаје да успех зависи од локалне акције у оквиру ширег, добро координисаног система.
„Градови и градоначелници преузимају водећу улогу у пројектовању, финансирању и спровођењу мера отпорности на топлоту, али су им потребне јасне надлежности, одрживо финансирање и снажна координација са националним властима да би успели,“ рекла је Мега Муким, виши економиста у сектору урбанизма у Светској банци. “Ако делујемо сада, то може помоћи у спасавању живота и јачању просперитета у градовима Европе и Централне Азије у деценијама које долазе.“
