Learn how the World Bank Group is helping countries with COVID-19 (coronavirus). Find Out

МИШЉЕЊЕ

Србијо, Новак Ђоковић на вези

15. децембар 2014.


Тони Верхеијен, шеф Канцеларије Светске банке у Србији Б92 блог

"Поздрав! Поштовани, купили смо имовину за 11.000 евра. Платили порез од 800 евра и дали мито од 400 евра при регистрацији имовине."

Грађани пакистанске државе Панџаб, чије становништво броји око 100 милиона људи, свакога дана шаљу бројне СМС поруке сличне садржине Шахбазу Шарифу, главном министру Панџаба. Те поруке се прикупе и групишу, а све то се стави на јавну страницу интернета да сви могу да виде. Но, оно што је важније јесте да панџабска администрација (и главни министар лично) добију податке у реалном времену о пружању јавних услуга, њиховом квалитету и ефикасности многих јавних служби. Кључ је, свакако, у томе да Шариф и његова влада нешто учине на основу информација које су добили: да решавају уочене проблеме где се јаве, да награде оне који добро раде и казне оне који су лоши.


" Порука коју желимо да пошаљемо јесте да нам модерне, једноставне и релативно јефтине технологије дају шансу да драматично унапредимо управљање државним системима и пружањем основних услуга становништву зарад њиховог бољег живота. "
Image

Тони Верхеијен

шеф канцеларије Светске банке у Србији и један од аутора књиге "Улоговани"

А све је почело кад је Шариф решио да користи модерну технологију (мобилне телефоне) за побољшање јавних услуга. Прво је снимио говорну поруку која се шаље сваком грађанину који користи неку од око 70 услуга (од укњижења имовине, преко пољопривредне саветодавне службе и здравства, до хитне интервенције полиције) у којој их моли да оцене услугу. „Ако сте морали да се суочите са било којим проблемом, или ако је неко од вас тражио нешто неприкладно, или је тражио новац, молим вас да нам кажете", каже, између осталог Шариф у тој поруци. 

Он шаље и СМС поруке грађанима који користе јавне услуге у којима је реченица: „Молим вас наведите ми какво је било ваше искуство. Да ли сте морали да платите мито?". Службеници који иду на терен добили су мобилне телефоне на којима морају да забележе своју посету (рецимо они који саветују пољопривреднике). Готово ни један од ових телефона није никад изгубљен, јер службеници знају колико је све то важно главном министру. 

Грађани очито мисле да Шахбаз Шариф одлично обавља посао јер су га са великом већином поново изабрали за главног министра. Рецимо, користећи комбинацију информација корисника услуга и рада службеника на терену број случајева тропске - денга- грознице (смртоносне болести) пао је са 21.000 у 2011 на 258 у 2012, јер се тако дошло до сржи изазивача болести па се онда тај проблем решавао.

Детаље о овом и другим сличним случајевима употребе мобилних телефона зарад побољшања живота можете наћи у књизи „Улоговани", коју сам написао са двоје мојих колега и коју је недавно штампала Светска банка. 

Порука коју желимо да пошаљемо јесте да нам модерне, једноставне и релативно јефтине технологије дају шансу да драматично унапредимо управљање државним системима и пружањем основних услуга становништву зарад њиховог бољег живота. Технологија нам, такође, по први пут омогућава да меримо квалитет јавних услуга у готово реалном времену.

Стварни подаци су кључ сваког побољшања или реформе јавних услуга. Рецимо, многи у овој земљи мисле да постоји протекција и неједнак третман у јавним службама (од здравства до уписа имовине у регистар и издавања грађевинских дозвола). Али без конкретних података то је само утисак, који нам не показује шта то конкретно доводи до тога да грађани не добијају ваљану услугу. Прикупљање података на традиционални начин захтева доста времена и суочава се са многим проблемима и препрекама које намећу они којима промене нису у интересу. Исто то важи и за традиционални систем праћења пружања услуга и оцене њиховог квалитета.

Шарифов модел омогућава да се подаци прикупљају брзо и директно од прималаца услуга. Паметне „огласне табле", засноване на информативним технологијама, помажу процесуирању тих података, њиховом каталогирању и дају информацију главном министру и његовим министрима о квалитету услуга у реалном времену, а челни људи појединих одељења су њима одговорни у спровођењу мера које ће стање поправити, било да су те мере појединачне или структурне.

Наравно, има ту још много ствари које треба решити (од заштите приватности до провере информација) али први резултати су охрабрујући. Друга предност модерних технологија (мобилни телефони, интернет, друштвене мреже) је да су оне данас доступне (скоро) свим грађанима. И на крају, мада не најмање важно, наилази нова генерација вођа (попут Шарифа) спремних да користе технологију зарад својих (политичких) интереса.

Осим тога, коришћење технологија као што су мобилни и паметни телефони, је релативно јефтино и доступно свима, а свака земља са ИТ стручњацима може направити „огласне табле" које ће ваљано функционисати. Технологија нам тако омогућава непристрасно коришћење стандарда рада за оне који пружају услуге. Она чак може и да реши проблем који је изнела једна моја колегиница у београдској канцеларији. Рекла је да не жели да добије говорну пошту или СМС од било ког овдашњег министра. Радије би да их добије од Новака Ђоковића. Сигуран сам да нове технологије могу то да среде, а можда и влада може да замоли господина Ђоковића да тако нешто сервира...


Image
Светска банка

Api
Api