„Сви смо веома свесни шта се може урадити,“ каже Ријад Тиквеша, председник Удружења за заштиту околине, природе и здравља „Екотим“ из Босне и Херцеговине.
Тиквеша наводи да има три основне препоруке за креаторе политика: „смањити емисије, смањити емисије и смањити емисије.“
„Постоје три основна правца деловања,“ наставља Тиквеша, „смањити емисије из грејања, саобраћаја и енергетских постројења – а ово последње подразумева гашење постојећих постројења која производе и троше енормне количине угља и извор су огромног загађења.“
Поред негативног утицаја емисија на животну средину на Западном Балкану, те загађујуће материје имају високу цену и опасне су по живот. Емисије које потичу од грејања, електрана и топлана, ложишта на чврсто гориво и других извора заједно производе честичне материје (PM) које се могу удахнути када им је промер мањи од 10 микрона. Изложеност честицама PM2,5 нарочито је опасна по здравље, јер могу да доспеју дубоко у плућа и крвоток. Према проценама, у Босни и Херцеговини чак 3.300 људи сваке године прерано умире услед изложености амбијенталном загађењу ваздуха честицама PM2,5. Такође се процењује да је број умрлих у Северној Македонији 1.600, а на Косову 760.
Загађење ваздуха остаје водећи фактор еколошког ризика који највише доприноси укупном броју смртних случајева и инвалидитета на Западном Балкану. Поред тога, процењени годишњи економски трошкови повезани са здравственим оштећењима изазваним овим загађењем запањујуће су високи, и износили су 2016. у просеку 240 милиона долара на Косову (3,6 одсто БДП-а), 750 милиона долара у Северној Македонији (6,9 одсто БДП-а) и 1,38 милијарди долара у Босни и Херцеговини (8,2 одсто БДП-а).
Здравствени и економски изазови које доносе ове токсичне честице додатно погоршавају и друге загађујуће материје које нарушавају квалитет ваздуха, доприносе емисији гасова са ефектом стаклене баште и негативно утичу на квалитет живота свих житеља Западног Балкана. Препознајући ове растуће изазове, лидери земаља Западног Балкана амбициозно су објавили намеру да сарађују на остварењу циља угљенично неутралне Европе до 2050. године, као што је описано у заједничкој декларацији из новембра 2020, а Светска банка остаје опредељена пружању подршке тим настојањима.
Та подршка подразумева реализацију пројеката са циљем решавања проблема загађења ваздуха, на основу анализа спроведених како би се боље разумео овај проблем и осмислиле интервенције са циљем максимизирања ефикасности смањења емисија, унапређења здравствених исхода и смањења економског утицаја загађења ваздуха.
Током протеклих петнаест година, Светска банка је уложила преко 250 милиона долара у унапређење енергетске ефикасности и смањење загађења ваздуха и емисија гасова са ефектом стаклене баште у читавом региону, између осталог кроз пројекте усмерене на смањење укупне тражње за топлотном енергијом, замену застарелих ложишта на дрво и угаљ и већу употребу штедљивије расвете.
Пројекти у Босни и Херцеговини, на Косову и у Северној Македонији, Србији и Црној Гори пресудно су утицали на смањење потрошње енергије и коришћење фосилних горива и снижавање локалних и глобалних емисија у читавом региону. Очекује се да ће те активности на Косову довести до уштеде енергије која је еквивалентна количини од око 15 одсто годишње тражње за електричном енергијом у овој земљи. У Босни и Херцеговини, мере за унапређење енергетске ефикасности помажу да се укаже на велики потенцијал за уштеду енергије и са њом повезаних користи које се могу остварити унапређењем јавних објеката – а процењује се да уштеде енергије и емисија током животног века 61 реновиране зграде одговарају искључењу 80.000 аутомобила из саобраћаја.
У наредном периоду, Светска банка ће наставити да помаже земљама Западног Балкана у озелењавању економија кроз улагање у чисте изворе енергије, помоћ при затварању рудника-великих загађивача на еколошки и социјално одговоран начин и подршку за повећање енергетске ефикасности и смањење угљеничног отиска привреда ових држава. Међу тим активностима је и нова студија о одрживости грејања у Босни и Херцеговини, на Косову и у Северној Македонији замишљена да овим државама помогне у идентификовању одрживих алтернатива које ће моћи да замене постојеће високо загађујуће системе, али истовремено и да анализирају могуће измене јавних политика и прописа ради подстицања одрживог грејања и утврђивања механизама финансирања којима ће се стамбеном сектору помоћи да пређе на одрживије опције. Иако представља изазов, тај програм смањивања загађења и декарбонизације у сектору грејања у овим земљама има потенцијал да постане једна од најефикаснијих и најуспешнијих реформи у овој области.
Oзелењавање економија широм Западног Балкана омогућиће свим грађанима економски просперитет, али и чист ваздух и чисту воду за пиће – а тај троструки успех ће унапредити животни стандард, побољшати здравље и обезбедити одрживи раст ка чистијој, здравијој будућности.
