PRIŠTINA, 19. oktobar 2023. – Nakon usporavanja u 2023, očekuje se umereno ubrzanje ekonomskog rasta na Zapadnom Balkanu na 3 posto u 2024, u uslovima daljeg oporavka u Evropskoj uniji, glavnom trgovinskom partneru ovog regiona, dok bi niža inflacija trebalo da doprinese rastu raspoloživog dohotka i pruži podršku potrošnji, navodi se u novom, danas objavljenom Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke.
Tempo rasta koji će region zabeležiti u 2024. biće brži nego u 2023, ali stopa rasta može biti niža za 0,1 posto od one koju je Svetska banka prognozirala u prethodnom, aprilskom izdanju ovog izveštaja. Projekcija rasta za 2025. ostala je nepromenjena i iznosi 3,5 posto.
Tabela. Izgledi za Zapadni Balkan, 2020-2025.
|
|
|
|
| Razlike u odnosu na projekcije iz aprila 2023. (u procentnim poenima)
| |||||
2020 | 2021 | 2022 | 2023e | 2024f | 2025f |
| 2023e | 2024f | 2025f | |
| Realni rast BDP-a (u %) |
|
|
|
| ||||||
Albanija | -3.3 | 8.9 | 4.8 | 3.6 | 3.2 | 3.2 |
| 0.8 | -0.1 | -0.1 |
Bosna i Hercegovina | -3.0 | 7.4 | 3.9 | 2.2 | 2.8 | 3.4 |
| -0.3 | -0.2 | -0.1 |
Kosovo | -5.3 | 10.7 | 5.2 | 3.2 | 3.9 | 4.0 |
| -0.5 | -0.5 | -0.2 |
Severna Makedonija | -4.7 | 3.9 | 2.1 | 1.8 | 2.5 | 2.9 |
| -0.6 | -0.2 | 0.0 |
Crna Gora | -15.3 | 13.0 | 6.4 | 4.8 | 3.2 | 3.1 |
| 1.4 | 0.1 | 0.2 |
Srbija | -0.9 | 7.5 | 2.3 | 2.0 | 3.0 | 3.8 |
| -0.3 | 0.0 | 0.0 |
Šest zemalja Zapadnog Balkana | -3.0 | 7.8 | 3.3 | 2.5 | 3.0 | 3.5 |
| -0.1 | -0.1 | 0.0 |
Između zemalja ipak postoje razlike u brzini oporavka i povratka na nivoe ostvarivane pre pandemije. Rast je u Crnoj Gori i Albaniji u 2023. bio snažniji od očekivanog, čemu je između ostalog doprinela uspešna turistička sezona, a u 2024. se može delimično usporiti. Prema projekcijama, rast će se u 2024. ubrzati u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, kao i na Kosovu, pod uticajem povećanja potrošnje i investicija.
„Uprkos višestrukim šokovima, zemlje Zapadnog Balkana uspele su da zabeleže rast, otvore nova radna mesta i smanje stepen siromaštva, što ukazuje na snažne osnovne ekonomske pokazatelje ovog regiona,“ rekla je Xiaoqing Yu, direktorica Svetske banke za Zapadni Balkan. „Ohrabruje činjenica da Zapadni Balkan nastavlja da ostvaruje napredak u sustizanju razvijenijih ekonomija Zapadne Evrope. Međutim, konvergencija se odvija nejednakom brzinom, što zahteva ciljane reforme kako bi se oporavak konsolidovao i prerastao u održivi rast,“ zaključila je ona.
Na Kosovu, kao i drugde na Zapadnom Balkanu, usred izazovnih spoljnih uslova, realni rast BDP-a je usporen, ali je i dalje pozitivan. Očekuje se da će ekonomska aktivnost porasti za 3,2 procenta tokom 2023. Inflacija je u stalnom opadanju sa svog vrhunca od 14,2 procenta u julu 2022, ali pritisci na cene su i dalje pojačani. Srednjoročni izgledi ostaju pozitivni u kontekstu visoke neizvesnosti. Očekuje se da će se doprinos investicija rastu povećati u periodu 2024–2025, uz podršku povećanog ulaganja u javnu infrastrukturu, uključujući podršku eksternog finansiranja, i većih javnih i privatnih investicija u snabdevanje energijom i efikasnost.
„Za Kosovo je imperativ blagovremena i efikasna implementacija nove energetske strategije uz očuvanje fiskalne adekvatnosti, zajedno sa potrebom da se smanje drugi infrastrukturni nedostaci u vodi, otpadu i povezivanju,“ rekao je Masimilijano Paoluči, menadžer Svetske banke za Kosovo i Severnu Makedoniju . „Povećavanje ulaganja u ljudski kapital i veće uključivanje neaktivnih žena na tržište rada, smanjenjem prepreka za učešće, takođe povećanjem pristupa uslugama brige o deci, preduslov su za otključavanje većeg potencijalnog ekonomskog rasta,“ dodao je on.
Uprkos očekivanjima, tržište rada na Zapadnom Balkanu nastavilo je da jača u 2023. Prosečna stopa zaposlenosti u ovom regionu dostigla je novu istorijski najvišu vrednost od skoro 48 posto, a od sredine 2022. do sredine 2023. otvoreno je 103.000 novih radnih mesta. Napredak je bio najsnažniji u Albaniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Istovremeno, nedostatak radne snage i dalje je među najznačajnijim problemima koje navode privrednici na Zapadnom Balkanu. Uprkos nedavnim pomacima registrovanim u godinama nakon pandemije, učešće u radnoj snazi još uvek je nisko, što, uz dubok rodni jaz, otežava dalje smanjenje siromaštva.
Ovaj region mora ne samo da otkloni prepreke za veće učešće u radnoj snazi, već i da ubrza ekonomsku konvergenciju sa naprednijim ekonomijama Evrope, navodi se u izveštaju. Pored tih napora, potrebni su i brža zelena tranzicija i veći obim ulaganja u povećanje otpornosti na elementarne nepogode, između ostalog i u poljoprivredi.
„Poljoprivreda je jedan od sektora na koji najznačajnije utiču suše, skraćivanje godišnjih doba i nepredvidivost obrazaca vremenskih prilika. Ako zaštite poljoprivredu od prirodnih rizika i učine je otpornijom, ekonomije Zapadnog Balkana mogle bi da nastave da povećavaju produktivnost poljoprivrede uprkos nepovoljnom uticaju klimatskih promena i budu u stanju da održivo proizvode više kvalitetne hrane za domaće potrebe, ali i za izvoz, između ostalog i u EU,“ izjavila je Natasha Rovo, viša ekonomistkinja Svetske banke i jedan od autora izveštaja. „Za to je potrebno unapređenje javnih politika i ulaganja kako bi se podstaklo što šire usvajanje klimatski pametnih tehnologija i praksi među poljoprivrednicima, uz podršku snažnijih javnih institucija koje su od presudnog značaja za održivi rast poljoprivrede,“ dodala je Rovo.
Iako se poljoprivredni sektor u regionu smanjuje, i dalje je veoma relevantan: primera radi, u ovih šest zemalja u poljoprivredi je zaposleno između 7 i 35 posto stanovnika. Ozelenjavanje poljoprivrede stoga nudi priliku za podizanje produktivnosti, konkurentnosti i otpornosti ovog sektora, i to putem svrsishodnijeg korišćenja dostupnih javnih sredstava, znanja i inovacija, navodi se u izveštaju.
Više informacija i prethodna izdanja Redovnog ekonomskoj izvještaja za Zapadni možete naći ovde.
