Појединачни менторинг и групне обуке са практичним поукама унапредили су вештине и повећали самопоуздање иновативних малих и средњих предузећа (МСП)
БЕЧ, 26. април 2023. — Иновативна профитабилна МСП из Албаније, Босне и Херцеговине, са Косова и из Северне Македоније, Србије и Црне Горе којима је пружена комбинација мајсторске едукације, менторинга и обуке за изградњу односа са клијентима и употребу алата дигиталног маркетинга, попут оптимизације сајтова за претраживаче, значајно су повећала број својих клијената у односу на МСП која су похађала само општу обуку на исте теме, утврђено је током истраживања Светске банке које је финансирала Европска унија и чији су налази приказани у извештају представљеном данас у Бечу.
У студији, под насловом Изградња капацитета као пут до проширења извозних тржишта: експеримент у шест земаља Западног Балкана, утврђено је да је 30 часова групне виртуелне обуке и 5 индивидуалних виртуелних менторских сесија довело до значајног повећања броја клијената у односу на слична МСП код којих је едукација подразумевала четири часа обуке подељене на три вебинара у којима су ове теме обрађене само површно.
Фирме које су добиле комплетну обуку унапредиле су своје дигитално присуство тако што је потенцијалним страним купцима олакшано да сазнају за њихову понуду и да их контактирају. Фирмама које су добиле комплетну обуку такође су порасли изгледи за 10 процентних поена да се појаве на првој страници резултата претраге а побољшале су и своје Фејсбук странице тако што су за 15 процентних поена увећале могућност објављивања садржаја на енглеском језику, за 10 процентних поена увећале могућност коришћења специјалних понуда и за 6 процентних поена увећале могућност објављивања прича и сведочења клијената. Годину дана након покретања програма, ове фирме су значајно увећале број клијената.
Један од кључних изазова са којима се суочавају иновативна мала и средња предузећа јесте аквизиција клијената. Тај проблем је посебно изражен у земљама као што су државе Западног Балкана, где домаћа тражња за специјализованим услугама и производима може бити ограничена. Извоз у веће и богатије државе нуди могуће решење, али продор на инострана тржишта подразумева значајне препреке, а малим фирмама могу да недостају вештине и самопоуздање потребни за наступ пред страним купцима.
Циљ ове студије било је тестирање успешности програма под називом PowerUp и његове способности да помогне фирмама да се опораве од пандемије ковида-19, прошире своја тржишта и повећају обим извоза.
“Економски и инвестициони план и Иновациона агенда за Западни Балкан наглашава важност јачања конкурентности пословног сектора у региону и промоцију иновативних екосистема,” изјавио је Холгер Шредер, шеф одељења Регионалних програма и Економског и инвестиционог плана за Западни Балкан, при Генералном директорату за суседство и преговоре о проширењу Европске комисије. “Power-Up студија идентификује приступе како МСП могу да унапреде свој капацитет за промене и отпорност на кризе кроз иновације и дигитализацију. Студија такође открива позитиван ефекат и користи онлајн тренинга за фирме са различитим потребама на регионалном нивоу.”
“У непосредној близини јединственог европског тржишта и важних трговинских путева, Западни Балкан има потенцијал да постане природни центар иновација и предузетништва,” рекла је Шаоћинг Ју, директорка Светске банке за Западни Балкан. “Програми као што је PowerUp показују инвеститорима и власницима предузећа значајан потенцијал за раст који МСП могу да имају када унапреде вештине потребне за повећање продаје на иностраним тржиштима. Такође, показује и грађанима који могу да буду заинтересовани за покретање сопственог посла да је успех могућ и да не морају да се ослоне само на себе.”
Програм PowerUP покренут је у септембру 2020. У њему су могла да учествују иновативна мала или средња предузећа која су већ остваривала приходе. Просечан (средњи) број запослених био је 17,6 (8). Већина ових фирми пословала је у секторима услуга и Б2Б (примера ради, производиле су прилагођена софтверска решења или пружале стручне услуге попут консалтинга у областима права и енергетике). Једна четвртина пословала је у прерађивачкој индустрији и производила специјализоване производе. Чак 71% ових фирми већ су били извозници, а главни изазов им је био стицање нових клијената и повећање обима извоза.
За учешће у програму одабрано је укупно 225 фирми које су методом случајног избора подељене на две групе. Првој, експерименталној групи од 113 предузећа одржано је 30 часова групне обуке путем апликације „Зум“ и пет индивидуалних виртуелних састанака са консултантима за менаџмент. Током обуке, значајан нагласак био је стављен на изградњу односа са клијентима и тржиштима и коришћење алата дигиталног маркетинга (као што је оптимизација сајтова за претраживаче), а одржане су и посебне едукативне сесије о људским ресурсима, финансијском управљању и представљању пословних идеја. Са друге стране, контролној групи од 112 фирми одржана су три вебинара, у укупном трајању од четири сата, у којима су ове теме обрађене само површно.
“Инвеститори често траже лидере предузећа које је лако подучавати,” каже Маја Анђелковић, виши саветник Светске банке за приватни сектор. “Овај програм тренинга показао је да иновативне фирме са Западног Балкана не само да желе да уче, већ су способне и да брзо примене нова знања да би се прилагодиле на шокове тражње, као што је био онај изазван пандемијом Ковид-19.”
Студијом су идентификоване и области за унапређење оваквих програма у будућности:
- Потребно је побољшати циљање и избор фирми. Хетерогеност предузећа у погледу делатности, величине и стадијума животног циклуса отежала је израду садржаја којима се задовољавају потребе свих фирми – али, у малим земљама, у сваком сектору често послује веома мали број фирми, те је потребно више истраживања о томе како остварити равнотежу између специфичности обуке и обухвата већег броја компанија.
- Ужи, практичнији садржаји могу бити бољи избор од настојања да се покрију све теме. Најбоље је прихваћен конкретан садржај које су фирме могле непосредно да примене, попут коришћења оптимизације сајтова за претраживаче.
- Мешовити програм може бити кориснији од обуке која се одржава искључиво путем интернета или искључиво уживо.
Контакти:
У Београду: Гордана Филиповић, gfilipovic@worldbankgroup.org
У Приштини: Љундрим (Lundrim) Алиу, laliu1@worldbank.org
У Сарајеву: Јасмина Хаџић, jhadzic@worldbank.org
У Тирани: Aна Ђокутај (Gjokutaj), agjokutaj@worldbank.org
У Скопљу: Анита Божиновска, abozinovska@worldbank.org
У Вашингтону: Кристофер Волш (Christopher Walsh), cwalsh@worldbankgroup.org
За позиве електронских медија: Дејвид В. Јанг (David W. Young), (202) 473-4691, dyoung7@worldbankgroup.org
