БЕЧ, 24. октобар 2022. – Економска активност свих шест економија Западног Балкана и даље је под негативним утицајем рата у Украјини и наглог повећања цена енергената и успореног глобалног раста, наводи се у најновијем Редовном економском извештају за Западни Балкан (број 22 у овој серији). Те кризе креирају значајне изазове за регион, иако је раст остварен у претходном периоду ове године био бољи од очекиваног.
У првој половини 2022. забележен је привредни раст снажнији од очекиваног – подстакнут приватном потрошњом и инвестицијама. Запосленост је до средине 2022. у неколико земаља достигла историјски највише вредности, те тако стопа запослености у региону сада износи просечних 46 одсто, што представља повећање од 3 процентна поена у односу на средину 2021. Сви сектори допринели су опоравку тржишта рада, а једну од главних улога у томе одиграле су услужне делатности (укључујући туризам).
Међутим, са настанком све већих изазова темпо раста почиње да опада. Више цене енергената и хране подигле су инфлацију на нивое последњи пут забележене пре више година, нарушавајући куповну моћ становништва и поверење привреде. Тржиште рада почиње да се хлади будући да се раст запослености успорава у условима високе инфлације и повећане неизвесности.
Иако је стопа сиромаштва наставила пад у 2022., нагли пораст стопе инфлације може угрозити смањење сиромаштва у будућности. У одсуству државне подршке, озбиљни ценовни шокови на тржишту енергената и хране могли би довести до повећања броја сиромашних на Западном Балкану за 13 одсто.
„Државе Западног Балкана предузимају неопходне кораке као одговор на растућу инфлацију и енергетску кризу, али то има високу цену: јавни расходи су се значајно увећали,“ рекла је Шаоћинг Ју, директорка Светске банке за Западни Балкан. „Од пресудног је значаја да се таквим мерама ублажи утицај криза на најрањивија домаћинства и фирме, и Светска банка је спремна да овим земљама пружи подршку у тим настојањима.“
Притисци на фискалну потрошњу изазвани ценовним шоковима на тржиштима енергената и хране неутралисали су ефекте раста прихода услед високе инфлације и заустављања фискалне консолидације. Током 2022. очекује се смањење јавног и јавно гарантованог дуга, али ће њихови износи и даље остати изнад највиших вредности регистрованих пре избијања ковида, док услови за финансирање постају све рестриктивнији због напора глобалне монетарне политике да укроти инфлаторни шок.
„Иако се раст у првој половини 2022. показао релативно снажним, јасно је да овај регион сада очекује нова олуја,“ рекла је Сања Маџаревић-Шујстер, виши економиста Светске банке и један од главних аутора извештаја. „Изгледе региона значајно оптерећује комбинација шокова. Рестриктивнији глобални услови финансирања, успоравање домаће и екстерне тражње и слабљење поверења привреде и потрошача свакако ће утицати на финансијски сектор у читавој регији“.
Поред све рестриктивнијих услова финансирања, у извештају се истиче да су и даље присутни ризици од поновног разбуктавања ковида-19 током предстојеће зиме, као и да су глобални ланци снабдевања још увек оптерећени.
„На кратак рок, државе би требало као приоритет да поставе подршку рањивим групама, тако да мере буду циљане и временски ограничене како би се фискални ризици свели на минимум“, додао је Христос Костопулос, виши економиста Светске банке и један од главних аутора извештаја. „Са ограниченим фискалним простором, први избор креатора политика требало би да буду реформе које се увек сматрају пожељним, односно оне којима ће се подстаћи средњорочни раст уз ограничене фискалне трошкове“.
Према извештају, те реформе би подразумевале мере усмерене на јачањe тржишне конкуренције и уклањање препрека за пословање, задржавање већег броја страних улагача и старање о томе да реинвестирају своју добит, смањивање ограничења за учешће жена у радној снази, унапређење квалитета образовања и подизање стандарда у државној управи, укључујући и дигитализацију.
Тренутна криза такође наглашава и значај убрзавања зелене транзиције, која ће региону омогућити да пређе са нестабилних и прљавих угљоводоника на чистију производњу електричне енергије, али и усвоји зеленије обрасце производње и потрошње, наводи се у извештају.
Контакти:
Београд: Гордана Филиповић, gfilipovic@worldbankgroup.org
Приштина: Љундрим Аљиу, laliu1@worldbank.org
Скопље: Анита Божиновска, abozinovska@worldbank.org
Сарајево: Јасмина Хаџић, jhadzic@worldbank.org
Тирана: Ана Ђокутај, agjokutaj@worldbank.org
