БЕОГРАД, 24. октобар 2022. – Привреда Србије до сада се углавном успешно носила са ефектима рата у Украјини, растућим ценама енергената на светском тржишту и успоравањем глобалне економије. Али убрзање инфлације, вођено пре свега вишим ценама хране, као и погоршање биланса текућег рачуна одражавају се на економске изгледе земље и материјални положај најрањивијих група, наводи се у данас објављеном најновијем Редовном економском извештају за Западни Балкан.
Привредни раст Србије у првој половини 2022. године био је 4,1 одсто. Раст је био вођен пре свега приватном потрошњом, подстакнутом значајним повећањем плата и кредита одобрених домаћинствима. Без обзира на опадање нето извоза, пројекција економског раста за 2022. годину остаје непромењена на 3,2 одсто. На средњи рок, годишња стопа економског раста требало би да се стабилизује на око 3 одсто.
„Иако наше пројекције раста за ову годину и на средњи рок остају суштински непромењене, негативни ризици би могли да утичу на остварење ових пројекција,“ рекао је Никола Понтара, директор канцеларије Светске банке у Србији. „Скуп увоз енергената довео је до значајног погоршања дефицита текућих плаћања, који би могао да достигне чак 10 одсто БДП-а у 2022, док инфлација остаје тврдоглаво висока.“
Макроекономске изгледе може угрозити више ризика који би могли да се материјализују током 2022. и 2023. године, укључујући даљи скок цена хране и енергената. Поред тога, мада је фискални дефицит за сада ограничен захваљујући успешној наплати јавних прихода током 2022., и он би могао да се погорша ако домаћим државним предузећима буде потребна додатна буџетска подршка ради финансирања даљег увоза енергената.
Темпо раста успорава широм Западног Балкана, при чему висока инфлација нарушава куповну моћ и поверење привреде, док је раст запослености мање динамичан услед растуће неизвесности. Иако је стопа сиромаштва наставила да опада широм Западног Балкана у 2022, знатно виша инфлација може угрозити смањење сиромаштва у будућности.
„Државе Западног Балкана предузимају неопходне кораке као одговор на растућу инфлацију и енергетску кризу, али то има високу цену: јавни расходи су се значајно увећали“, рекла је Шаоћинг Ју, директорка Светске банке за Западни Балкан. „Од пресудног је значаја да се таквим мерама ублажи утицај криза на најрањивија домаћинства и фирме, и Светска банка је спремна да овим земљама пружи подршку у тим настојањима.“
Регион Западног Балкана би требало да остане усредсређен на подстицање средњорочног раста. Да би се то остварило, владе треба да подстичу тржишну конкуренцију, одстране препреке за пословање, заштите стране инвестиције, умање ограничења за учешће жена у радној снази, унапреде квалитет образовања и подигну стандарде у државној управи, укључујући и дигитализацију.
Текућа криза, такође, наглашава и значај убрзавања зелене транзиције, која ће региону омогућити да пређе са нестабилних и прљавих угљоводоника на чистију производњу електричне енергије, али и усвоји зеленије обрасце производње и потрошње, наводи се у извештају.
