PRIŠTINA, 6. jun 2022. godine – Intenziviranjem ključnih reformi, Kosovo može da ubrza rast i potencijalno dostigne trenutni životni standard zemalja EU kao što su Letonija, Estonija, Litvanija, Republika Češka i Slovenija, u narednih dvadeset godina, kaže novi Ekonomski memorandum Svetske banke za Kosovo, predstavljen danas.
Tokom proteklih 25 godina, prihod po glavi stanovnika na Kosovu porastao je više od 10 puta - sa oko 400 dolara u 1995. na preko 4.000 dolara u 2022. godini. Uprkos ovom napretku, međutim, dohodak po glavi stanovnika je i dalje samo 12 procenata od prosečne zemlje članice EU, ili 20 procenata aspiracionih pandana.
„Sa pravim reformama, Kosovo može da se pripremi za produktivniju budućnost,“ rekao je Masimilijano Paoluči, upravnik Svetske banke za Kosovo. „Upregnute na pravi način u pravo vreme, snage Kosova bi mogle da se pokažu kao katalizator za ubrzanje rasta radi postizanja viših životnih standarda."
Prema izveštaju, paket reformi za učvršćivanje makroekonomske stabilnosti i zdravog upravljanja, povećanje produktivnosti preduzeća, povećanje produktivnosti gazdinstava, povećanje ljudskog kapitala i jačanje izvoza, konkurencije i privatnih investicija, posebno stranih direktnih investicija), moglo bi da dovede do toga da Kosovo zatvori jaz sa svojim pandanima.
Dinamičniji privatni sektor je ključan za postizanje viših životnih standarda na Kosovu, ali se zemlja suočava sa nekoliko izazova. Nedostatak poslova glavna je prepreka rastu. Samo 2 od 5 osoba radnog uzrasta trenutno učestvuje na tržištu rada, a 1 od 4 osobe ne može da nađe posao. Rast produktivnosti u poslovanju i poljoprivredi je prenizak. Produktivnost rada je samo jedna trećina prosečne kompanije u EU, a prosečno gazdinstvo bi moglo da proizvede istu količinu proizvoda koristeći 70 posto manje inputa. U poslovanju dominiraju mala preduzeća koja često ne uspevaju da rastu i opstanu. Pored toga, prepreke za ekonomsko osnaživanje žena ostaju. Samo 20 odsto žena aktivno učestvuje na tržištu rada, dok je učešće žena u privredi kao preduzetnica takođe ograničeno.
Dok je potrošnja na obrazovanje povećana, kvalitet ljudskog kapitala treba da se poboljša, navodi se u izveštaju. Kosovo troši 4,6 procenata BDP-a i 16 procenata ukupne državne potrošnje na obrazovanje, što je slično zemljama pandanima. Međutim, samo 23 procenta dece predškolskog uzrasta je na pravom putu u pogledu očekivanih veština pismenosti i računanja.
U izveštaju se podvlači da blizina velikim evropskim tržištima i mlada populacija pružaju priliku za rast, dok olakšavanje trgovine i logistička povezanost postaje sve bolja. „Blizina velikom i bogatom tržištu, niski porezi i troškovi rada, otporan i likvidan finansijski sektor i jake veze sa njegovom dijasporom će pomoći u podršci rastu,“ rekao je Ričard Rekord, vodeći ekonomista za Kosovo.
