VAŠINGTON, 21. oktobar 2021 - Kosovo i ostatak regiona Zapadnog Balkana se oporavljaju od recesije izazvane pandemijom KOVIDA-19 2020. godine, zahvaljujući oporavku koji je bio brži od očekivanog 2021. godine, navodi se u poslednjem izdanju Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan, Zeleni oporavak, objavljenom danas. Očekuje se da će autput na Kosovu 2021. godine premašiti nivo iz 2019. do kraja godine, ali su rizici, kada je reč o daljoj perspektivi, i dalje visoki imajući u vidu da se ono i dalje bori sa pandemijom.
Očekuje se da će se ekonomska aktivnost 2021. godine povećati za 7.1 odsto po osnovu snažnijeg nego očekivanog oporavka kada je reč o posetama iz dijaspore, vraćanja poverenja potrošača i većeg potrošačkog kreditiranja. Izvoz robe nastavio je svoju ekspanziju i postepenu diversifikaciju od 2020.
Međutim, značajni inflatorni pritisci, prvenstveno zbog viših uvoznih cena, mogu podriti snažniji oporavak kada je reč o privatnim investicijama. Javni prihodi doživljavaju neviđen oporavak, zbog veće ekonomske aktivnosti, ali i zbog veće inflacije i većeg poštovanja poreskih propisa. Posledično, i uprkos sporih javnih investicija, očekuje se da će se u 2021. godini smanjiti fiskalni deficit.
Upravljanje pandemijom, uključujući ubrzavanje vakcinacije, ostaje prioritet u bliskoj budućnosti. Novi talasi pandemije i nove sorte virusa mogu opteretiti izglede rasta, ako se ponovo uvedu domaća ili međunarodna ograničenja kretanja.
„Trebalo bi stvoriti zamajac za veće ekonomske mogućnosti, politikama i investicijama usredsređenim na dugoročne reforme, kako bi se iz temelja transformisao kosovski model rasta u model koji omogućava stvaranje novih radnih mesta vođen većom produktivnošću“, poručio je Massimiliano Paolucci, menadžer Svetske banke za Kosovo i Severnu Makedoniju. „Ista poruka važi i za ceo region.“
Perspektiva regiona se značajno poboljšala, a prema sadašnjim projekcijama, rast BDP-a dostići će 5.9 odsto 2021. godine, nakon smanjenja od 3.1 odsto 2020. godine. Projektovan rast u regionu iznosi 4.1 odsto u 2022. i 3.8 odsto u 2023. godini. Predviđa se da će stopa siromaštva u regionu nastaviti silazni trend koji je preovladavao pre pandemije i pasti za oko 1 procentni poen na 20.3 odsto, blizu nivoa iz 2019.
Oporavak primetan u celom regionu zapravo je proizvod jake domaće i spoljne tražnje. Oštar skok domaće potrošnje i putovanja širom Evrope pomogao je da se povećaju doznake, kao i priliv sredstava od turizma u vrhuncu letnje sezone 2021. godine. Snažan oporavak u naprednim privredama takođe je podstakao veću potražnju za izvozom iz regiona.
Međutim, oporavak je i dalje krhk. Rani znaci upozorenja sa tržišta rada pozivaju da se, kada je reč o praktičnoj politici, pažnja preusmeri upravo na isto. Gubici radnih mesta usled recesije i neposredno nakon, nesrazmerno su pogodili žene i mlade, što bi moglo unazaditi napore da se povećaju dugogodišnje niske stope njihovog učešća u radnoj snazi u regionu. Nezaposlenost mladih skočila je na 37.7 odsto u 2021. godini, što je porast od 5.4 procentna poena u odnosu na jun 2020, dodatno pogoršavajući izglede za zapošljavanje mladih.
„Kako zemlje Zapadnog Balkana gledaju ka budućnosti nakon pandemije, njihov pristup na polju praktične politike, moraće se usredsrediti na to da odgovore na glavne prepreke u stvaranju radnih mesta i ekonomskoj transformaciji, uključujući zelenu tranziciju“, izjavila je Linda Van Gelder, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan. „Svih šest zemalja ostvarile bi koristi od reformi u poslovnom okruženju, upravljanju i digitalizaciji, što bi doprinelo rastu i smanjilo jaz u odnosu na zemlje EU.
Izveštaj takođe sagledava makrofiskalne izazove i pokretače ozelenjavanja rasta regiona. Zapadni Balkan se sada nalazi u ključnoj tački odlučivanja, kada je reč o predstojećoj zelenoj tranziciji.
Odlučni globalni koraci usmereni ka klimatskim akcijama dovode do temeljnih promena u društvu. Preferencije potrošača i ulagača se menjaju, zelene tehnologije i novi poslovni modeli menjaju sve više ustaljene modele tržišta, a zelene politike preoblikuju ekonomsku sliku. Kao takvo, ozelenjavanje privrede jedne zemlje postaje odlučujući faktor u međunarodnoj konkurentnosti i sposobnosti privlačenja međunarodnih finansija i investicija.
Zapadni Balkan u tome nije izuzetak. Još uvek okarakterisan razvojnim modelom koji naginje ka poznatim visokougljeničnim industrijama, kretanje ka zelenom putu rasta daleko je od lakog, posebno na kratak rok. Međutim, zelena tranzicija nudi značajne mogućnosti za Zapadni Balkan - uključujući bližu integraciju u evrocentrične globalne lance vrednosti i pristup značajnim resursima EU za pomoć u finansiranju zelene tranzicije.
Delotvorno upravljanje ovom zelenom tranzicijom, uključujući brojne kompromise na polju praktične politike, moraju biti u glavnoj žiži interesovanja politike Zapadnog Balkana u godinama pred nama.
***
Preuzmite izveštaj: http://documents.worldbank.org/curated/en/900381634670558017/Greening-the-Recovery
Preuzmite pregled izveštaja za Kosovo:
Za više informacija i prethodna izdanja Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan: https://www.worldbank.org/en/region/eca/publication/western-balkans-regular-economic-report
