Learn how the World Bank Group is helping countries with COVID-19 (coronavirus). Find Out

САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ 19. март 2019.

Tržište rada na Zapadnom Balkanu beleži bolje rezultate, ali ostaju problemi vezani za žene, mlade i manje obrazovane radnike

BEOGRAD, 19. mart 2019. — Rezultati tržišta rada na Zapadnom Balkanu nastavili su da se poboljšavaju, iako sporijim tempom nego prethodne godine i uprkos snažnom ekonomskom rastu u regionu. Prema izveštaju "Trendovi na tržištu rada na Zapadnom Balkanu 2019", koji su danas predstavili Svetska banka i Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (wiiw), od drugog kvartala 2017. do drugog kvartala 2018. otvoreno je oko 68.000 novih radnih mesta, u poređenju sa 231.000 koliko ih je otvoreno godinu dana ranije. Nasuprot tome, rast BDP-a u regionu povećao se sa 2,5% u 2017. na 3,9% u 2018. godini.

Albanija i Crna Gora beleže najveći rast zaposlenosti u regionu, od po 3,3 posto, a sledi ih Severna Makedonija sa rastom od 2,1 posto. Većina novih radnih mesta otvorena je u industriji i uslugama. Žene su i dalje bile nedovoljno zastupljene na tržištima rada Zapadnog Balkana, ali se više od polovine povećanja zaposlenosti odnosilo na njih. U proseku, tržišta rada u ovom regionu zabeležila su poboljšanja u stopama aktivnosti (od 0,5 procentnih poena na 62,8%) i stopama zaposlenosti (od 1 procentnog poena na 52,9%), ali su i dalje daleko ispod evropskih standarda.

Nezaposlenost je dostigla istorijske minimume u većini zemalja Zapadnog Balkana, beležeći pad sa 16,2% na 15,3% u prošloj godini. Nacionalne stope su se kretale od oko 12% u Srbiji i Albaniji do 29% na Kosovu. U regionu je takođe došlo do značajnog smanjenja dugoročne nezaposlenosti, sa vrhunca od 1,5 miliona ljudi u 2011. godini na 776.000 u drugom kvartalu 2018. godine. Ipak, nezaposlenost je i dalje značajan izazov na Zapadnom Balkanu, budući da su stope dva do tri puta veće nego u zemljama EU.  

U izveštaju se navodi da neformalno zapošljavanje, jedan od glavnih izazova tržišta rada Zapadnog Balkana, još uvek raste u Albaniji i Severnoj Makedoniji, ali u Srbiji opada. Procena je da su uglavnom mladi ljudi, starije žene i slabije obrazovani radnici obavljali neformalne poslove u 2018. godini.

„Poboljšanja u performansama tržišta rada su ohrabrujuća, ali trend usporavanja daje razloge za  zabrinutost“, rekla je Linda Van Gelder, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan. "Još uvek nam je potreban snažniji privatni sektor koji stvara adekvatna radna mesta, kao i javne politike kojima se poboljšava zapošljivost radne snage kako bi se održala uspešnost tržišta rada u budućnosti."  

Uprkos njihovom teškom položaju na tržištu rada, stanje zaposlenosti mladih se poboljšava, pri čemu je stopa nezaposlenosti mladih opala za 3 procentna poena na 34,6%. Većina su bili dugoročno nezaposleni, u rasponu od gotovo 70% u Bosni i Hercegovini do 43% u Crnoj Gori. U proseku, 50% mladih ljudi je radilo na osnovu ugovora na određeno vreme, čak 8 od 10 mladih radnika na Kosovu i Crnoj Gori. Iako opada, udeo mladih (15-24 godina) koji nisu u radnom odnosu, obrazovanju niti obuci i dalje je visok i iznosi 22,3%. Stope ispod proseka zabežene su u Crnoj Gori i Srbiji (oko 17%), u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana (u rasponu od 24 do 26%).  

Zarade i troškovi rada bili su znatno niži u zemljama Zapadnog Balkana u poređenju sa EU, a poslednjih godina nije bilo jasne konvergencije. „Pored pozitivnog, mada oscilirajućeg kretanja zaposlenosti, nedavni trendovi po pitanju produktivnosti i rasta plata su zabrinjavajući i treba da ih rešavaju kreatori politike kako bi pomogli i konvergenciji i zapošljavanju“, zaključuje Robert Stehrer, ​​naučni direktor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.  

U izveštaju se zaključuje da je oporezivanje dohotka na Zapadnom Balkanu relativno visoko za radnike s niskim primanjima i radnike koji nekoga izdržavaju, s obzirom na nisku progresivnost poreza na dohodak građana u regionu i retko korišćenje porodičnog dodatka u sistemima oporezivanja dohotka. Radnici sa niskim primanjima su u posebno nepovoljnom položaju na formalnom tržištu rada u smislu njihove neto zarade i relativno visokih troškova zapošljavanja u poređenju sa radnicima sa srednjim ili visokim primanjima.

Ovi nedostaci deluju kao dodatni destimulansi za rad na formalnim poslovima i za firme da stvaraju formalne poslove, posebno za nisko obrazovane i druge slabo plaćene radnike. Široka reforma celokupnog sistema oporezivanja dohotka i socijalnog osiguranja može poslužiti kao najperspektivniji put za revitalizaciju tržišta rada Zapadnog Balkana.

Izveštaj je sačinjen uz finansijsku podršku Ministarstva finansija Austrije.

Izveštaj dostupan na https://www.worldbank.org/en/region/eca/publication/labor-trends-in-wb


Саопштење бр.: 2019/ECA/91

Контакт

Za Svetsku banku
Vašington: Kim Smitis
+ 1 (646) 407-8629
ksmithies@worldbank.org
Beograd: Vesna Kostić
+381 (0)11 30 23 723
vkostic@worldbank.org
For the wiiw
Vienna: Hermine Vidovic
+431 5336610-45
vidovic@wiiw.ac.at
Api
Api