САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Извештај о пословању у 2015. години: Србија на 91. месту листе која мери лакоћу пословања

29. октобар 2014.


Вашингтон, 29. октобар 2014. У новом извештају Групе Светске банке констатује се да је 85 одсто економија у Европи и централној Азији спровело најмање једну регулаторну реформу усмерену на олакшавање локалним предузетницима да послују у 2013/14. години, што је већи проценат него у било ком другом региону.

Извештај о пословању (Доинг Бусинесс) за 2015. годину: Више од ефикасности показује да су прошле године економије у Европи и централној Азији додатно побољшале регулаторно окружење за локалне предузетнике, након напретка који је остварен током претходне деценије. Тако, на пример, пре 10 година, македонском предузетнику је било потребно 48 дана да оснује нову фирму. Данас тај поступак може да се заврши за 2 дана.

„Економије у Европи и централној Азији константно бележе најбоље резултате на свету по питању динамике регулаторне реформе“, рекла је Рита Рамалхо, главни аутор извештаја (Doing Business) из Групе Светскa банкa. „Посвећеност влада побољшању регулаторног окружења за предузетнике омогућила им је да у неким областима пристигну земље које имају најбоље резултате. Тако, на пример, просечно време за упис имовине у регистар је скраћено у региону од 2010. године за 14 дана, чинећи тај поступак бржим него у економијама ОЕЦД-а са високим дохотком“. 

У извештају се констатује да су Азербејџан и Таџикистан међу економијама које су глобално направиле највећи помак у 2013/14. години у областима које се мере у Извештају. Ипак, изазови се настављају у обе земље. На пример, добијање прикључка за електричну енергију захтева више времена за предузетнике у ове две земље, него што је то случај у другим економијма Европе и централне Азије.

Док регулаторни оквир за предузетнике наставља да се поправља, у економијама широм региона и даље постоје изазови, наглашавајући потребу за даљим регулаторним реформама. То је посебно случај у областима као што су издавање грађевинских дозвола, добијање електричне енергије и прекогранична трговина, што су све области у којима се економије региона у просеку налазе у доњој половини глобалне ранг-листе.

Ове године су у Извештају о пословању по први пут сакупљени подаци и за други град у 11 економија са преко 100 милиона становника. У извештају се сада за Руску Федерацију анализира пословна регулатива и у Москви и у Санкт Петербургу. Честе су разлике између градова у индикаторима којима се мере кораци, време и цена обављања послова прописаних регулативом када већу улогу играју локални органи, констатује се у извештају.

Ове године се у извештају проширују подаци за три од 10 обухваћених тема, а постоје планови да се идуће године то уради за још пет тема. Поред тога, сада се ранг по лакоћи пословања заснива на удаљености од најбољег резултата. Та мера показује колико је свака економија близу најбољим светским праксама у регулисању пословања. Виши број бодова указује на ефикасније пословно окружење и снажније правне институције.

У извештају се констатује да Сингапур води на светској ранг-листи по лакоћи пословања. На листи 10 водећих економија са најповољнијим окружењем са аспекта регулисања пословања налазе се Нови Зеланд, Хонг Конг САР, Кина, Данска, Република Кореја, Норвешка, Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Финска и Аустралија.

Србија је пала са 77. на 91. место листе Извештаја о пословању за 2015. годину – када се узму у обзир ревизија података и промене у методологији. Србија није забележила реформе које се мере у извештају и које олакшавању регулаторни оквир током 2013/14. године. Поред тога, Србија је отежала поступак преноса имовине. Имајући у виду да је 65 одсто економија глобално спровело реформе које су олакшале пословање у 2013/14. години, друге економије су претекле Србију по лакоћи пословања. Компетни подаци за Србију се налазе у прилогу.     

Ако погледамо све индикаторе, позиција Србије се није много променила у поређењу са Извештајем о пословању за 2014. годину, ако се узму у обзир ревизија података и промена методологије, изузев уписа имовине у регистар где је забележила пад са 48. на 72. место. Разлог за пад је укидање убрзаног поступка за упис преноса имовине.     

Када се упореде објављени резултат из Извештаја о пословању за 2014. годину (93. место) са овогодишним рангом (91. место), приметан је мали напредак у позицији Србији на листи у односу на претходну годину. Проширење неколико индикатора ове године (решавање несолвентности, заштита мањинских инвеститора, добијање кредита) је имало позитиван утицај на рангирање Србије, што је делимично умањено начином на који се рангирање сада рачуна. Србија има боље резултате у областима које се сада мере и то је разлог зашто се позиција Србије поправила после коришћења нове методологије.   

Од 2005. године, Србија је спровела укупно 18 реформи које олакшавају пословну регулативу – у поређењу са глобалним просеком од 12 реформи по економији у истом временском периоду. Ставише, Србија је спровела реформе у свим областима које се мере у Извештају о пословању, осим у обласима заштите мањинских инвеститора и добијања електричне енергије.

Током протекле декаде, Србија је спровела реформе које се тичу институција и комплексности регулаторног процеса. То је довело до значајних уштеда времена за предузетнике у Србији:

  • Пре десет година је било потребно 56 дана да се оснује предузеће у Србији, данас тај процесс траје само 12 дана – што је краће него у Финској.
  • Пре мање од пет година, предузетник у Србији коме је био потребан кредит није могао сам да провери своју финансијску историју. Данас, захваљујући закону о заштити личних података који је донет 2008. године, предузетници могу сами да провере своје податке.   
  • Српским предузетницима је било потрено 33 дана за извоз 2005. године. Данас је то време скраћено на 12 дана – што је само један дана више него што је потребно у Јапану.

Иако је приметно да Србија наставља да унапређује своју регулаторну праксу, чињеница да је на 91. месту листе говори да је потребно још доста тога урадити. На пример, тошкови добијања грађевинских дозвола су највиши у региону Европе и централне Азије (26% вредности складишта које се гради). Слично је и са плаћањем пореза, предузетници у Србији се суочавају са 67 плаћања годишње, ако желе да буду у складу са пореском регулативом, што је највише у Европи.

О серији Извештај о пословању

Годишњи главни извештај Групе Светске банке, Извештај о пословању, анализира прописе који важе за фирме у једној економији током њиховог животног циклуса, укључујући и нова предузећа и пословања, прекогранично пословање, плаћање пореза и стечајни поступак. Укупна ранг-листа по лакоћи пословања заснива се на оценама удаљености од најбољих резултата за 10 тема и обухвата 189 економија. Извештај о пословању не мери све аспекте пословног амбијента који су битни фирмама и инвеститорима. Тако, на пример, не мери квалитет фискалног управљања, друге аспекте макроекономске стабилности, ниво квалификација радне снаге нити отпорност финансијских система. Његови закључци су подстакли дебате о политикама широм света и омогућили све већи корпус истраживања о томе у каквој је вези регулатива на нивоу фирми са економским резултатима појединачних економија. Сваке године тим за израду изветаја ради на побољшању методологије и на унапређењу прикупљања, анализе и припреме података. Пројекат је имао користи од повратних информација од многих заинтересованих страна током година. Са кључним циљем да обезбеди објективну основу за разумевање и унапређење локалног регулаторног окружења за пословање широм света, пројекат пролази ригорозне прегледе како би се обезбедио његов квалитет и делотворност. Овогодишњим извештајем се обележава 12. издање серије светских Извештаја о пословању. За више информација о Извештајима о пословању посетите доингбусинесс.орг и придружите нам се на доингбусинесс.орг/Фацебоок.

О Групи Светскa банкa

Група Светске банке игра кључну улогу у глобалним напорима да се оконча екстремно сиромаштво и подстиче заједнички напредак. Састоји се од пет институција: Светске банке, укључујући Међународну банку за обнову и развој (IBRD) и Међународну асоцијацију за развој (IDA), Међународне финансијске корпорације (IFC), Мултилатералне агенције за гарантовање инвестиција (MIGA) и Међународног центра за решавање инвестиционих спорова (ICSID). Сарађујући у преко 100 земаља, те институције обезбеђују финансирање, савете и друга решења која омогућавају земљама да се позабаве најургентнијим изазовима развоја. За више информација посетите www.wоrldbank.org, www.miga.org и www.ifc.org.



Контакти за медије
У Београду
Слободан Бркић
Тел. : +381 (11) 30-23-750
sbrkic@ifc.org
У Вашингтону
Надин Ганам
Тел. : +1 (202) 473-3011
nsghannam@ifc.org
У Вашингтону
Кристин Шрејдер-Кинг
Тел. : +1 (202) 458-2736
kschrader@worldbank.org


Саопштење бр.:
2015/ECA/029

Api
Api