Learn how the World Bank Group is helping countries with COVID-19 (coronavirus). Find Out

САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Југоисточна Европа полако излази из рецесије, према наводима Светске банке

26. мај 2014.


САРАЈЕВО, 26. мај 2014. године – Привреда југоисточне Европе (ЈИЕ6) започела је опоравак од рецесије из 2012. и, у 2013. години, остварила је просечан раст од 2,2 одсто, према најновијем Редовном економском извештају за југоисточну Европу (SEE RER), који припрема Светска банка. Што се тиче наредног периода, према наводима у извештају, очекивани раст у региону биће 1,9 одсто у 2014. години и 2,6 одсто у 2015. години, и то захваљујући растућој спољној  тражњи, премда постоје значајни ризици који умањују изгледе за раст, укључујући ту очекивани утицај недавних поплава у региону.

Катастрофалне поплаве које су средином маја погодиле посебно Босну и Херцеговину и Србију, због незапамћених киша, изазвале су хуманитарну кризу и више десетина мртвих и милионе расељених и људи који су остали без воде и струје. Куће, усеви и стока су изгубљени и прекинуте су главне саобраћајне везе. Поплаве ће без сумње  негативно утицати на привредни раст у 2014. години, али  још увек је сувише рано да се пун утицај процени. Процене штете и потреба у погледу реконструкције су започете док су иницијалне акције помоћи у току.

У 2013. години, свих шест земаља југоисточне Европе оствариле су позитивну стопу раста, при чему су Косово, БЈР Македонија и Црна Гора забележили раст по стопи од око или више од 3 одсто. Добра пољопривредна година и раст индустрије у свим земљама допринели су расту економске активности у региону.

Image

"У 2013. години, југоисточна Европа почела је да се опоравља од рецесије", изјавила је Елен Голдстин, директорка Светске банке за југоисточну Европу. "Привредни раст омогућила је повец́ана тражња за извозом из региона у земаљма са високим приходима, посебно у Европској унији (ЕУ). Катастрофалне поплаве средином маја представљају хуманитарну катастрофу за неколико земаља у региону југоисточне Европе, и утицаће на економски опоравак у наредних неколико година, а размере утицаја тек треба да се у целости процене".

Према наводима у извештају, у 2013. години, остварено је повећање извоза од готово 17 одсто, и то нарочито захваљујући брзом расту извоза у Србији.. Раст извоза у 2013. години остварен је превасходно захваљујући извозу машина и транспортних средстава, углавном из Србије и Македоније. Истовремено, Албанија и Црна Гора имале су прилично значајан извоз минералних горива, док су око једну четвртину извоза са Косова у 2013. години чинили базни метали.

Насупрот томе, домаћа тражња у региону у 2013.години  смањена је по стопи од 1,4 одсто. У вези с тим, г-ђа Голдстин је изјавила: "Охрабрујемо земље у региону западног Балкана да се преоријентишу са модела раста који се заснива на домаћој тражњи на раст заснован на извозу, што ће омогућити и бољу интеграцију на европско и глобално тржиште. Имајући у виду да је опоравак у току, сада је време да се фокус стави на стварање инвестиционе климе која ће бити повољна за раст заснован на извозу и за унапређење повезаности”.

Домаћа тражња додатно је смањена услед пада дознака у региону у 2013. години, што је одраз још увек успореног економског опоравка и преовлађујуц́е високе незапослености у земљама ЕУ. Имајући у виду мали број новоотворених радних места, смањење дознака и ограничене могућности кредита за привреду, приходи домац́инстава и добит предузећа нису били довољни да се повећају домаћа потрошња и инвестиције у региону.

"Генерално гледавши, иако је опоравак допринео привредном расту, земље у региону имале су ограничен успех у погледу претварања економског опоравка у нова радна места", рекла је Галина Винселет, водећи економиста и један од аутора извештаја SEE RER. "Стопа незапослености у региону и даље је веома висока и, у 2013. години, премашивала је, у просеку, 24 одсто. Упорно висока стопа незапослености и хронична незапосленост најприсутнији су међу угрожењим категоријама становништва, као што су млади, жене и ниско-квалификовани".

У извештају се наводи да су још увек присутни одређени изазови, који захтевају акцију у финансијском и фискалном сектору. Ограничавање високог нивоа ненаплативих кредита, који су још увек у порасту; поновно покретање раста кредита за солвентне корпоративне клијенте; улагање одлучних консолидационих напора с циљем обнављања фискалне равнотеже; и смањење јавног дуга додатно ће подстаћи економску активност. Да би се одржала стопа раста у региону, приоритет за ове земље треба да буде даље оснаживање домаћих макроекономских основа и политике, што треба да повећа њихову продуктивност и отпорност на спољна превирања.

Осим тога, економски опоравак остварен у последњем периоду представља прилику за поновно покретање структурних реформи које су дуго одлагане. Приоритети који треба да омогуће раст и отварање нових радних места су макроекономска и фискална стабилност, повећање конкурентности и унапређење веза, унапређење вештина и продуктивности рада и јачање управљања и борбе против корупције.

Извештај SEE RER објављује се два пута годишње и припремају га економисти Одељења за смањење сиромаштва и економско управљање (ECA PREM) Региона Европе и централне Азије, при Светској банци.

[1]  ЈИЕ6 чине Aлбанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Косово, БЈР Македонија и Србија. 




Контакти за медије
Београд
Весна Костић
Тел. : + 381 11 30 23 700
vkostic@worldbank.org
Вашингтон
Кристин Шредер-Кинг
Тел. : +1-202-458-2736
kschrader@worldbank.org

Додатни материјал


Саопштење бр.:
2014/526/ECA

Api
Api