Learn how the World Bank Group is helping countries with COVID-19 (coronavirus). Find Out

САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Реформе образовања кључне за подстицање иновација, конкурентности и продуктивности рада у новим економијама Европе и централне Азије

24. октобар 2011.




Нови извештај Светске банке препоручује акције за смањење јаза у погледу нивоа вештина у овом региону 

Eсборн, 24. октобар 2011. — Земље које су тзв. нове економије региона Европе и централне Азије треба да реформишу своје образовне системе и системе обуке како би обезбедиле адекватне вештине потребне на тржишту рада, каже се у новом извештају Светске банке под називом Вештине, не само дипломе: Управљање образовањем у циљу постизања резултата у источној Европи и централној Азији.  Извештај ће да буде објављен 25. октобра у Есборну у Немачкој, на  6. конференцији Светске банке о образовању у Европи и централној Азији. Уколико имате стручне раднике, они подстичу иновације, конкурентност, продуктивност рада, као и зараде, што је све кључно за подстицање и одржавање инклузивног економског раста у региону.

“За смањење јаза у погледу нивоа вештина које се поседују у региону неопходна је  суштинска промена у приступу како би образовни системи и системи обуке преусмерили пажњу са инпута у настави на оно што у њој већина ученика научи,” каже Mамта Mурти, директор Одељења за људски развој за регион Европе и централне Азије, Светска банка.  “Упркос томе што велики број ученика заврши више разреде средње и универзитетско образовање, истраживања у око 10 000 предузећа у региону показују да недостатак стручних знања представља једно од најзначајнијих уских грла која спречавају њихов пословни раст. Овај извештај бави се тим парадоксом и сагледава мере политике која би могла да одговори на захтеве тржишта рада које се стално развија.”

Три су фактора која угрожавају квалитет и адекватност ових образовних система. Први је тај да је премало усредсређености на мерење вештина—које су крајњи резултати образовног процеса и обуке. Други је тај што школама и локалним властима често мањка флексибилности и слободе да одговоре потребама које брзо еволуирају и специфичној локалној ситуацији, услед још увек преовлађујуће централизоване управе у многим земљама. Трећи је тај што се земље муче да реорганизују своју мрежу школа суочене са смањењем броја ученика, што резултира погрешном расподелом ионако недовољних средстава—на пример за одржавање скоро празних школа пре него за враћање атрактивности наставничке професије.

“Без адекватних података о томе које вештине ученици стичу и које то вештине одрасли заправо поседују, политике којима се покушава решити проблем јаза у погледу нивоа вештина тапкају у мраку,” каже Ларс Сондегард, виши стручњак за образовање, и главни аутор извештаја. “Последњи резултати ПИСА тестирања 2009., којим су мерена ученичка постигнућа 15-годишњака у читању, науци и математици у 19 земаља тзв. нових економија Европе и централне Азије, донело је отрежњујуће новости—велики проценат ученика у целом региону лоше стоји са читањем и недостају им базичне способности решавања проблема, које не одговарају захтевима једне глобалне, конкурентније привреде. Недостају нам подаци о вештинама које поседује становништво у радној доби.”

У извештају Вештине, не само дипломе aнализирају се шансе и изазови који постоје да се образовни системи и системи обуке припреме да одговоре на овакву ситуацију, надградњом напредних мера политике и успешног међународног искуства. У извештају се препоручује фокусирање на реформе у три главне области:

• ‘Упалити светла’—више се усредсредити на мерење које вештине ученици и одрасли поседују. Да би се унапредили квалитет и адекватност образовања, неке велике празнине у знању ваља попунити. На пример, које вештине—како оне за решавање проблема, техничке, тако и оне у понашању—недостају ученицима? Потребне су нове студије како би се измериле вештине младих и одраслих, и како би се проценило које су то вештине које предузећа траже. Када се једном зна где су рупе и мањкавости, мере политике могу се осмислити за, на пример, унапређење наставног програма, обуке наставника, избора занимања.

• Омогућити адаптирање—дати више флексибилности школама и локалним властима. Како би се одржао корак са тржиштем рада које се брзо развија, одлучивање о томе како најбоље организовати подучавање да би се произвеле адекватне вештине, треба да се измести из централизованих министарстава просвете у локалне власти и школе. Они имају виче слуха за потребе ученика и боље познају локалну ситуацију, и стога им је потребно виче слободе и флексибилности у вођењу буџета, одлучивању о томе који ће предмети бити у понуди, и у избору руковођењу запосленим кадром.

• Трошити паметније—решавати проблем неефикасности сектора. Они који одлучују о мерама политике могу да остваре буџетске уштеде решавањем значајних неефикасности у сектору—као што је превелика мрежа школа—како би се вратила атрактивност наставничке професије, проширило образовање и обука мале деце и одраслих, и мерили резултати учења који ће послужити као систематичан увид за доношење мера политике.

Налази и препоруке овог извештаја намењени су да допринесу дебати у свакој од земаља о реформама образовног система и система обуке, а како би ови служили потребама стратегије инклузивног развоја у свим земљама региона.

 

Контакти за медије
У Вашингтону
Дорота Ковалска
Тел. : (202) 473-2676
dkowalska@worldbank.org
Наталија Сислик
Тел. : (202) 458-9369
ncieslik@worldbank.org


Саопштење бр.:
2012/110/ECA

Api
Api