Пише Никола Понтара, директор Канцеларије Светске банке у Србији. Објављено у магазину НИН 30. новембра 2023.
Када је Светска банка 2019. објавила своју „Нову агенду за привредни раст Србије“, кључна порука је била да Србија може да оствари раст од чак 7% годишње и удвостручи доходак по глави становника у току само једне деценије ако значајно унапреди свој физички, људски и институционални капацитет, продуби финансијски сектор и повећа степен конкуренције на тржишту. Четири године касније, стопа привредног раста Србије остаје у распону од 2% до 3%. У наведеној анализи наглашена је и потреба за смањењем присуства државе у привреди, и то кроз реформу преосталих великих предузећа у државном власништву и стварање услова за раст приватног сектора.
Искуство из Европе и Централне Азије
Бројне државе у региону Европе и Централне Азије (ЕЦА) до сада нису биле у стању или нису биле спремне да предузму истинску реформу државних предузећа, која остају активна и у секторима ван традиционалних мрежних индустрија попут водопривреде, производње електричне енергије и саобраћаја. Поред тога, државно власништво и надзор државе над овим предузећима и даље су фрагментирани и слаби, што негативно утиче на способност државе да игра улогу активног акционара и оптимизује перформансе и економски утицај портфолија предузећа у свом власништву (видети Слику 1). Искуства из региона такође показују да присуство државних предузећа може значајно да умањи приватне инвестиције, нарочито ако приватни сектор сматра да државна предузећа уживају повлашћен третман код државних органа. Такво стање захтева модернизацију и боље усаглашавање правних и регулаторних оквира којима се уређује рад државних предузећа; већу централизацију и јачање власничких и надзорних функција државе; и побољшање финансијског и нефинансијског извештавања државних предузећа и праћења њихових перформанси, заједно са правичном применом политика заштите конкуренције и начела конкурентске неутралности. Поред тога, проактивније вршење власничких права и надзор над радом државних предузећа могу помоћи да се боље предвиде фискални ризици и да се њима управља, али и омогућити да ова предузећа привуку приватне инвестиције (уместо коришћења буџетских трансфера), као и да се отклоне могући поремећаји конкуренције.
Где се налази Србија?
Државна предузећа у Србији и даље играју кључну улогу у привреди, како на централном тако и на локалном нивоу, где пружају више врста комуналних услуга, укључујући даљинско грејање, водоснабдевање и управљање отпадним водама. Ова предузећа запошљавају скоро 200.000 људи (односно 9% регистроване радне снаге), али остварују тек нешто мање од 6% укупних прихода пословног сектора. Уз то, поједина важна државна предузећа – као што су Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ (ЕПС) и Јавно предузеће „Србијагас“ – забележила су значајне финансијске губитке током енергетске кризе из 2021. и 2022. године, што се негативно одразило на јавне финансије. Битно је напоменути да основни чиниоци који су довели до материјализације тих фискалних ризика и даље нису отклоњени. Међу приоритетима су потреба да се ојача управљање ЕПС-ом, обезбеди пуно покриће трошкова, повећа обим и унапреди ефикасност улагања и створе резерве потребне да би се спремно дочекали будући шокови. Значајан притисак на ово предузеће вероватно ће и даље долазити од климатских промена, као и потребе да се сектор производње електричне енергије у Србији на средњи рок декарбонизује.
Србија је, без сумње, током претходне деценије остварила значајан напредак. Унапређена је одрживост и конкурентност државних предузећа у секторима друмског и железничког саобраћаја кроз оптимизацију тих компанија, промену правне форме, јачање финансијске отпорности и преусмеравање пословних приоритета. Србија је, уз подршку Светске банке, смањила и број државних банака са шест на две и од 2016. до 2022. свела износ ненаплативих потраживања у државном сектору са 3,9 милијарди долара на мање од једне милијарде долара. Новим Законом о управљању привредним друштвима у државном власништву, усвојеним у септембру 2023, уводи се централизован систем вршења власничких права и управљања овим предузећима, за шта је задужено Министарство привреде (осим за предузећа у сектору енергетике). Овај пропис представља значајан први корак ка унапређењу управљања сектором државних предузећа. Следећи кораци су формирање способних мултидисциплинарних тимова код оснивача ових предузећа; израда јасне политике власништва и закључивање уговора о извршењу; јачање корпоративног управљања, као и независности и капацитета управних и надзорних одбора и руководилаца државних предузећа.
Поново о расту
Једноставна симулација показује да би раст БДП-а по глави становника по стопи од 2,8% годишње (односно, просечној стопи раста БДП-а по глави становника забележеној у Србији од 2010. до 2021) омогућио Србији да достигне просечни БДП по глави становника у ЕУ 2074. године. Међутим, уз просечну годишњу стопу раста од 5%, Србија би овај јаз могла да премости већ 2043! Узимајући у обзир значај који државна предузећа имају у економији Србије, њихови резултати пословања су битни не само за грађане и јавне финансије, већ и за привредни раст. Наставак реформе преосталих великих државних предузећа и њихово постављање на финансијски одрживије темеље ће умањити потребу за издвајањима из државног буџета, подстаћи конкуренцију и привући приватне инвестиције и технолошке иновације у секторе који су кључни за зелену транзицију, попут енергетике и саобраћаја. Србија то може!
