Текст је оригинално објављен у дневном листу Курир 16. септембра 2022.
Земље широм планете суочавају се са упорним економским тешкоћама. Прекиди трговинских и ланаца снабдевања као последица пандемије Ковид-19, рат у Украјини и екстремни временски услови, довели су до раста цена хране и енергената. Инфлација алармантно расте у многим земљама а привредни раст успорава. Креатори политика широм света суочавају се са тешким изазовима и комплексним компромисима. Потребно је да очувају фискалну одрживост и обнове економске резерве истрошене током пандемије али да се и побрину за најугроженије, који осећају удар високих цена хране и енергената. Са приближавањем зиме, земље у Европи ужурбано набављају енергете да би домови били топли а фабрике радиле. У тако изазовним околностима, ургентност активног повећања коришћења обновљивих извора енергије, веће ефикасности коришћења ресурса и удаљавања од енергетски интензивних идустрија које емитују штетне гасове, већа је него икада.
Изгледи за раст
Светска банка очекује да глобални економски раст успори на 2,9% у 2022, са 5,7% у 2021. Србија, као мала и отворена привреда, осећа утицај глобалног економског успоравања. За Србију, у 2022., пројектујемо економски раст од 3,2%, након експанзије од 7,4% у 2021. Србија једнако осећа и ефекте растуће инфлације: Народна банка Србије очекује инфлацију од скоро 14% у трећем кварталу ове године.
Веће цене енергената стварају притисак на билансе текућих плаћања земаља увозница широм света. Србија је, такође, погођена. Њене компаније су платиле изузетно високу, тржишну цену увоза струје и гаса. И док је држава финансијски помогла ове компаније, до сада је само делимично превалила додатне трошкове на потрошаче.
Ублажавање ефеката енергетске кризе остаје највећи изазов за нову владу. Србија је ушла у садашњу кризу са снажном макро-економском позицијом, али фискални простор је ограничен. Краткорочне мере подршке домаћинствима али и малим и средњим предузећима треба да буду циљане, временски ограничене, у потпуности укључене у буџет и транспарентне.
Упркос притисцима, кључно је да креатори политика не изгубе из вида структурне реформе које би подстакле потенцијалну стопу раста Србије на средњи рок, укључујући кораке ка повећању тржишне конкуренције, реформу државних предузећа, подизање људског капитала и продуктивности и побољшање ефикасности јавне потрошње.
Зелена Србија
Обезбеђивање дугорочног раста и отпорности такође захтева да ‚‚зелена агенда‚‚ буде у центру пажње креирања политика. Земља може да уради више на подизању енергетске ефикасности и смањења утицаја загађења на здравље грађана и животне средине. Ослањање на ‚‚браон‚‚ индустрије носи ризик успоравања пута Србије ка ЕУ, отежавајући приступ финансијским средствима, креирајући трговинске баријере, ограничавајући усвајање савремених технологија уз изостанак раста продуктивности. Прелазак на ‚‚зелене‚‚ индустрије био би користан у свим овим аспектима. Такође, допринео би структурној трансформацији привреде кроз усвајање нових технологија и знања. Све ово захтева мере за ‚‚праведну транзицију‚‚ за раднике и заједнице који зависе од загађујућих индустрија.
Србија је потписница Париског споразума под окриљем Оквирне конвенције Уједињених Нација о климатским променама, чији је циљ климатски неутрална планета до средине овог века. Влада је недавно објавила допуњени Национално утврђени допринос у оквиру Париског споразума, уз обећање да че смањити емисије гасова стаклене баште до 2030. године за 33,3% у поређењу са 1990. Пратећи планови и стратегије су у припреми, али правац је јасан: Србији је хитно потребно да повећа домаћу производњу енергената из обновљивих извора, подигне енергетску ефикасност и постепено смањи ослањање на фосилна горива, посебно угаљ и нафту, у производњи електричне енергије, за грејање и транспорт.
Светска банка кроз финансијску и техничку помоћ подржава напредак Србије у свим овим областима.
