Што више знамо о прошлости, то се боље можемо припремити за будућност. Финансијска криза из 2008. може бити извор важних поука за креаторе политика који у 2021. планирају опоравак од ковида-19.
Пре више од десет година, цео свет је не слутећи запао у финансијску кризу која је изменила саму суштину наших друштава.
Комбинација лабаве финансијске регулативе и немарних ставова према степену задужености и дуговима уопште довела је до глобалних последица које су заобишле тек малобројне државе. Упркос читавој деценији привредног опоравка, ожиљци које је оставила ова ера и даље су веома видљиви, и то нарочито широм Европе. И, као што је то обично случај са великим катастрофама, како природним тако и онима које изазове човек, кризу су највише осетили управо најрањивији.
Упадљиве сличности
Данас, када се државе хватају у коштац са економским ефектима ковида-19, креаторима политика у европским земљама у развоју било би корисно да се присете тешком муком стечених поука из 2008. Са финансијске тачке гледишта, постоје упадљиве сличности између садашње и тадашње ситуације.
Тада су земље централне и југоисточне Европе биле међу најтеже погођенима. У периоду пре кризе, велике банке из еврозоне ушле су на локална тржишта купујући домаће финансијске институције. Уз подршку таквих матичних банака, маса кредита почела је да расте великом брзином и са ниске основе. Та кредитна експанзија била је праћена повећањем цена некретнина и растом дугова физичких и правних лица. Жеља за приближавањем животним стандардима најбогатијих земаља чланица ЕУ навела је грађане и привреду да се задуже више него што су то могли да издрже.
Глобална криза је изненадно прекинула токове капитала у региону и претворила дотадашњи период раста у рецесију. Кредитна експанзија се преокренула у пад, цене некретнина су се суновратиле, економски раст је заустављен а ненаплативи кредити (тзв. НПЛ) су доживели раст. Током наредне деценије, велики део овог региона остао је заробљен између слабог привредног раста и осредњих резултата финансијског сектора.
Позната повратна спрега
Ковид-19 је добар кандидат за титулу најтежег економског удара до кога је дошло током наших живота. Међу његовим последицама се назире и већ позната повратна спрега: висок степен задужености и ослабљен раст продубиће у наредним месецима осетљивост финансијског сектора.
Тачно је да су банке у европским државама у развоју ушле у кризу изазвану ковидом-19 са јачим амортизерима ликвидности и капитала него што је то био случај пре глобалне финансијске кризе, али су и сада далеко од имуних. Што пандемија дуже буде трајала, то је вероватније да ће привреда и грађани западати у тешкоће. Затим наступа немогућност измирења обавеза. Креатори политика морају да реагују пре него што домино-ефекат раста НПЛ-ова ухвати маха а државе се суоче са дубоким финансијским кризама. За то је потребно предузети четири далекосежне мере.
Као прво, пораст НПЛ-ова захтева проактиван и координиран одговор јавних политика. Ако се банке противе отпису ненаплативих пласмана и настављају да кредитирају „зомби“ предузећа, наступиће дужа и тежа кредитна криза. Креатори политике су 2008. оклевали. Док су они схватили да је потребан координиран одговор, велики део штете већ је настао. Када је потребно решавати НПЛ-ове, и сам проток времена чини лошу ситуацију још гором, а креатори политика и банкари морају да одговоре што је раније могуће како би спречили да се тај проблем отме контроли.
Као друго, надзорне институције би требало да раде са најизложенијим банкама и старају се да оне поседују довољне резерве за губитке по основу кредита. У току ове пандемије од банака се тражи да дају досад незабележен допринос ублажавању насталог шока пружањем преко потребних кредита грађанима и привреди. Креатори политика би требало да се одупру притиску да релаксирају постојећа правила. Попустљивим надзором се не решавају основни недостаци, већ се проблеми само преносе у будућност. Да би на убедљив начин обезбедили поштовање правила, регулаторни органи могу да спроводе стрес-тестове којима ће утврдити које су банке недовољно капитализоване.
Одлучност, правичност и транспарентност
Као треће, треба као приоритет поставити израду излазне стратегија за правовремено и планско укидање отпуста дугова и мораторијума на отплату кредита. Земље источне и југоисточне Европе су хитно увеле те мере по избијању ковида-19 и оне су донеле добре резултате. Међутим, останак таквих решења на снази подразумева скривене трошкове. Њима се може ослабити финансијска дисциплина дужника и продужити живот фирмама које су и пре пандемије биле у тешкоћама.
Не постоје једноставни одговори на питања када и како ове мере треба постепено укинути. Па ипак, опште правило би требало да буде елиминисати их чим то услови дозволе. То се може извести постепеним сужавањем круга корисника са правом на помоћ тако да се подршка пружи само одрживим предузећима.
Као четврто, фирмама које су у тешкоћама али ипак потенцијално одрживе биће потребно репрограмирање кредита. Како би компаније у недаћама повратиле одрживост на тржишту, потребно је репрограмирати њихове обавезе и ускладити рокове отплате са очекиваним приливима. Насупрот томе, репрограмирање кредита неодрживих корисника само ће одложити неизбежне губитке.
Неће бити сасвим извесно ко може да преживи а ко не. Биће потребно спровести процене како би се утврдило које су фирме са једне стране „изгубљени случајеви“ а које су, са друге, одрживе, као и које се налазе негде између те две категорије. Тиме ће се помоћи да се капитал ослободи из сектора који не остварују адекватне резултате а динамичнијим фирмама обезбеди замајац да поновно покрену привредни раст.
Живимо у тешким временима која захтевају одлучност, правичност и транспарентност јавних политика. Међутим, није лако остати доследан , тим врлинама у ово доба значајне неизвесности, повећане узнемирености и недостатка приступа релевантним информацијама. На срећу, можемо се окренути прошлости да бисмо из ње извукли поуке за будућност. Сада је време и да их спроведемо у дело.
***
Извештај: COVID-19 and Non-Performing Loan Resolution in the Europe and Central Asia Region
Објављено на сајту Emerging Europe.