Важан системски проблем је начин алокације средства. Наиме, планирање буџета не узима у обзир потребе пружања услуга, недавне реформе, нити жеље Србије за чланством у ЕУ. Планирање средстава није добро координисано. Још горе, уместо координације често постоји конкуренција корисника разних извора средстава. Резултата тога је ниска продуктивност и чињеница да правосуђе грађанима (и запосленима) даје мање него што би могло с обзиром на уложена средства. С обзиром да ситуацију са буџетом, правосуђе треба да научи да пружа „много више са мање“ кроз боље планирање и координацију у додели средстава и извршењу задатака.
Други системски проблем је што се не узима у обзир резултат рада сваког суда, тако да нема подстицаја судова да раде боље. Према међународном искуству, боље управљање и награђивање судова који су бољи као и план побољшања рада оних који заостају даје добре резултате.
Добра вест је да су неки судови, мимо свих очекивања, унапредили продуктивност последње три године. Неколико судова – често ван Београда, као Основни суд у Суботици и Основни суд у Вршцу – сјајно послују према многим показатељима. На жалост, тај успех је често резултат личних иницијатива које нису признате, а не део система. Примена онога што они раде на друге судове је једноставна и не кошта много, зар не?
Извештај, између осталог, предлаже увођење стандарда за рутинске случајеве, као што су исти обрасци за једноставне случајеве. Он заговара и заказивање сушења у краћим роковима, укључујући и рад током целог дана.
Анализа указује да просечан грађанин не може себи да приушти судски процес, углавном због високих адвокатских и судских трошкова. То нарочито важи за сиромашне. Према Светској банци, ови проблеми одвраћају и инвеститоре и лоши су за пословну климу. Две трећина фирми у истраживању кажу да је висина трошкова велика или бар умерена препрека њиховом пословању. Моје колеге, између осталог, предлажу поједностављење судских трошкова и стандардну процедуру за њихов отпис како би се обезбедило да и сиромашни могу имати приступ бар основним услугама.
Ја вам овде наводим само неке од налаза из анализе. За оне који желе детаље, извештај се може наћи овде.
У сваком случају, Србија у наредном периоду треба да донесе низ тешких одлука како би свој систем ускладила са правосуђем ЕУ, а да при томе не троши више. На срећу, у преговоре о поглављу 23 Србија улази са добрим знањем - чак бољим него друге земље кад су биле кандидати за чланство. Дакле, има светла на крају тунела. Ако има одлучности и воље, усклађивање са ЕУ стандардима се може достићи.
