МИШЉЕЊЕ

Правосуђе види светло на крају тунела

16. март 2015.


Тони Верхеијен, шеф Канцеларије Светске банке у Србији Б92 блог

Кажу да је разлика између лошег и доброг адвоката да лош случај може да развуче на неколико година док добар може да га развуче још дуже.

Верујем да би многи од вас овај познати виц применили на читаво српско правосуђе. Али, мада стање није ружичасто, има неког светла на крају тунела.

На овај закључак упућује извештај назван Функционална анализа правосуђа у Србији, који су недавно урадиле и објавиле моје колеге.

Извештај је показао да веровање како Србија нема довољно судија није тачно. Она чак има превише судија: однос броја судија према броју становника је готово дупло већи него у Европској унији (ЕУ), са преко 39 судија на 100.000 становника. Због тога је број предмета по судији у Србији скоро упола мањи него у ЕУ а мањи је и него у већини суседних земаља. Упркос томе, судије, тужиоци и остали радници у правосуђу кажу да су презапослени и оптерећени.

Разлог томе може се наћи у начину управљања системом, који не омогућава пружање ваљане услуге. Зато се овај извештај бави проблемима система и могућим решењима.


" Извештај је показао да веровање како Србија нема довољно судија није тачно. "

Image

Важан системски проблем је начин алокације средства. Наиме, планирање буџета не узима у обзир потребе пружања услуга, недавне реформе, нити жеље Србије за чланством у ЕУ. Планирање средстава није добро координисано. Још горе, уместо координације често постоји конкуренција корисника разних извора средстава. Резултата тога је ниска продуктивност и чињеница да правосуђе грађанима (и запосленима) даје мање него што би могло с обзиром на уложена средства. С обзиром да ситуацију са буџетом, правосуђе треба да научи да пружа „много више са мање“ кроз боље планирање и координацију у додели средстава и извршењу задатака.

Други системски проблем је што се не узима у обзир резултат рада сваког суда, тако да нема подстицаја судова да раде боље. Према међународном искуству, боље управљање и награђивање судова који су бољи као и план побољшања рада оних који заостају даје добре резултате.       

Добра вест је да су неки судови, мимо свих очекивања, унапредили продуктивност последње три године. Неколико судова – често ван Београда, као Основни суд у Суботици и Основни суд у Вршцу – сјајно послују према многим показатељима. На жалост, тај успех је често резултат личних иницијатива које нису признате, а не део система. Примена онога што они раде на друге судове је једноставна и не кошта много, зар не?

Извештај, између осталог, предлаже увођење стандарда за рутинске случајеве, као што су исти обрасци за једноставне случајеве. Он заговара и заказивање сушења у краћим роковима, укључујући и рад  током целог дана.  

Анализа указује да просечан грађанин не може себи да приушти судски процес, углавном због високих адвокатских и судских трошкова. То нарочито важи за сиромашне. Према Светској банци, ови проблеми одвраћају и инвеститоре и лоши су за пословну климу. Две трећина фирми у истраживању кажу да је висина трошкова велика или бар умерена препрека њиховом пословању. Моје колеге, између осталог, предлажу поједностављење судских трошкова и стандардну процедуру за њихов отпис како би се обезбедило да и сиромашни могу имати приступ бар основним услугама.   

Ја вам овде наводим само неке од налаза из анализе. За оне који желе детаље, извештај се може наћи овде.

У сваком случају, Србија у наредном периоду треба да донесе низ тешких одлука како би свој систем ускладила са правосуђем ЕУ, а да при томе не троши више. На срећу, у преговоре о поглављу 23 Србија улази са добрим знањем - чак бољим него друге земље кад су биле кандидати за чланство. Дакле, има светла на крају тунела. Ако има одлучности и воље, усклађивање са ЕУ стандардима се може достићи.  



Api
Api