МИШЉЕЊЕ

Лу Брефор: Ко рано рани две среће граби

25. март 2013.


Лу Брефор Б92 блог



Шта мислите, како би било да се дижете сат раније? Би ли то учинили ако Србија тако може да уштеди око 100 милиона евра годишње?

Промена о којој говорим нема никакве везе са такозваним „зимским“ и „летњим“ рачунањем времена. Оно што имам на уму је да Србија промени временску зону у којој живи.

Европа јесте и остаће главни економски партнер Србије. Међутим, како се привредни раст у Европи успорава, Србија на истоку тражи нове трговинске и инвестиционе партнере. Можда исто треба да учини и са временском зоном јер би и то имало економског смисла?

Да објасним. Сигуран сам да знате да Румунија, Бугарска, Грчка и Турска функционишу у временској зони која је сат времена испред Србије. Па ипак, 21. мaрта 2013. године сунце је у Софији изашло у 6:28 ујутру, а зашло у 18:40 увече. Истог дана у Београду је изашло у 5:37 ујутру и зашло у 17:52 увече. Дакле,  у Београду је био дан пре него у Софији, а мрак је пао док је још било дневне светлости  у Софији. У обра града дан је трајао нешто изнад 12 сати.

Па ипак, кад сте се ви пробудили, Бугари су већ били сат времена испред вас. Увече, док сте ви још увек гледали телевизију, дружили се са пријатељима по ресторанима, дискотекама или у кафићима, Бугари су већ били у кревету. Слично је и са Грцима, Румунима и Турцима.

Зашто је ово битно? Па зато што би људи, да се дигну сат раније, као суседи на истоку (у смислу временске зоне), уштедели енергију (струју, грејање, кување...). Процењује се да би Србија уштедела око 100 милиона евра годишње само тиме што би променила временску зону у којој функционише. Уштеда би, наравно, била и већа ако би се улице, станови, куће, ресторани и друге зграде осветљавале штедљивим сијалицама.

Зар не мислите да је то вредно труда? А усклађивање са временском зоном комшија на истоку не би био „политички“ потез. То просто има економског смисла, јер би се смањили трошкови да домаћинства, предузећа и укупан трошак енергије за Србију.

 


Контакти за медије
Београд
Весна Костић
Тел. : +381 11 30 23 700
vkostic@worldbank.org

Api
Api

Welcome