Упркос пандемији, 23 земље унапредиле су своје законе којима се подстиче економска инклузија жена у 2021. години
Вашингтон, 1. март 2022. године – Око 2,4 милијарде жена у радном добу немају једнаке економске могућности, а 178 земаља одржавају правне препреке које спречавају њихово потпуно економско учешће, према извештају Светске банке Жене, бизнис и закон 2022. У 86 земаља жене се суочавају са неким обликом ограничења везаних за рад, док 95 земаља не гарантује једнаку зараду за исти рад.
Глобално, жене и даље имају само три четвртине законских права која су дата мушкарцима – укупан резултат износи 76,5 од могућих 100, што означава потпуни правни паритет. Међутим, упркос томе што је глобална пандемија несразмерно утицала на животе и средства за живот жена, 23 земље су реформисале своје законе 2021. године како би предузеле преко потребне кораке ка унапређењу економског укључивања жена, наводи се у извештају.
„Иако је постигнут напредак, јаз између очекиваних зарада мушкараца и жена током радног века на глобалном нивоу износи 172 билиона америчких долара – скоро два пута више од светског годишњег БДП-а,“ рекла је Мари Пангесту, директорка Светскe банкe за развојне политике и партнерствa. „Док се крећемо ка постизању зеленог, отпорног и инклузивног раста, владе треба да убрзају темпо законских реформи како би жене могле да остваре свој пуни потенцијал и да имају потпуну и једнаку корист.“
Извештај Жене, бизнис и закон 2022 анализира законе и прoписе у 190 земаља у осам области које утичу на економско учешће жена – мобилност, радно место, плата, брак, родитељство, предузетништво, имовина и пензије. Подаци нуде објективне и мерљиве референтне вредности за глобални напредак ка родној равноправности. Само 12 земаља, које су чланице ОЕЦД-а, има законом прописан родни паритет. Оно што је ново ове године је пилот истраживање спроведено у 95 земаља о законима који регулишу бригу о деци – кључна област у којој је потребна подршка како би жене успеле да остваре плаћено запослење. Пилот анализа о томе како се у пракси спроводе закони који утичи на економско оснаживање жена такође је укључена, наглашавајући разлику између закона на папиру и стварности са којом се суочавају жене.
Региони Блиског истока и Северне и Подсахарске Африке показали су највећа побољшања Индекса ЖБЗ (Жене, бизнис, закони) у 2021. години, иако и даље заостају за другим деловима света у целини. Габон се истиче са свеобухватним реформама свог грађанског законика и доношењем закона о укидању насиља над женама. Оцена Габона је порасла са 57,5 у 2020. години на 82,5 у 2021. години.
На глобалном нивоу, највећи број реформи спроведен је у показатељима који се односе на родитељство, зараду и радно место. Многе реформе су се фокусирале на заштиту од сексуалног узнемиравања на радном месту, забрану родне дискриминације, повећање плаћеног одсуства за нове родитеље и укидање пословних ограничења за жене. Показатељи зараде и родитељства забележили су најниже просечне оцене у индексу, али су и ти показатељи побољшани прошле године, са порастом од 0,9 односно 0,7 поена, са просечним оценама од 68,7 и 55,6. Побољшања остварена у показатељу Родитељства углавном су се односила на одсуство родитеља и заједничко родитељско одсуство, али ниска оцена наглашава потребу за убрзањем реформи у овој области.
„Жене не могу да остваре равноправност на радном месту ако су у неравноправном положају код куће,“ наводи Кармен Рајнхарт, виша потпредседница и главни економиста Групе Светска банка. „То значи изједначавање услова и сигурност да рађање деце не значи да су жене искључене из потпуног учешћа у привреди и остваривања својих нада и амбиција.“
Широм света, 118 земаља гарантује 14 недеља плаћеног одсуства за мајке. Више од половине (114) економија имају меру плаћеног одсуства за очеве, али средње трајање тог одсуства је само недељу дана. Прошле године, Хонг Конг САО, Кина – који је раније давао 10 недеља плаћеног породиљског одсуства – увео је препоручено минимално трајање одсуства од 14 недеља. Јерменија, Швајцарска и Украјина увеле су плаћено одсуство за очеве. Колумбија, Грузија, Грчка и Шпанија увеле су плаћено родитељско одсуство, који нуди и једном и другом родитељу неки облик плаћеног одсуства ради неге детета након рођења. Закони који промовишу плаћено одсуство за очеве могу смањити дискриминацију на радном месту и побољшати равнотежу између пословног и приватног живота.
Жене, бизнис и закон 2022 уводи пилот истраживање у две нове области: правно окружење за услуге бриге о деци и спровођење закона. Све већи број земаља улаже у бригу о деци како би унапредили вештине деце и препознали неплаћени рад жена у смислу бриге о деци, које често преузимају више обавеза око неге деце. У оквиру пилот истраживања анализирани су закони у 95 земаља и откривено је да већина земаља ОЕЦД-а и Европе и Централне Азије са високим дохотком регулишу јавне услуге бриге о деци док земље на Блиском Истоку и Северној Африци и Јужној Азији обавезују приватни сектор или послодавце да обезбеде услуге бриге о деци запослених родитеља.
Да би услуге бриге о деци биле приступачније и широко коришћене, неке земље нуде финансијску подршку родитељима или пружаоцима услуга бриге о деци. Истраживање је такође разматрало регулисане аспекте квалитета као што је однос броја васпитача и деце, максимална величина групе, захтеви за обуку васпитача, као и захтеви за лиценцирање, инспекције и извештавање пружалаца услуга. Потребно је више доказа о томе шта чини квалитет и који аспекти квалитета могу одредити прихватање услуга од стране родитеља.
Ово издање такође истражује показатеље извештаја Жене, бизнис и закони у пракси у 25 земаља. Анализа шема за спровођење закона открива значајан јаз између закона на папиру и спровођењу закона. Закони сами по себи нису довољни за унапређење родне равноправности; фактори који су у игри укључују не само њихову реализацију и спровођење, већ и друштвене, културне и верске норме. Ови јазови ће се даље истраживати у будућим циклусима извештаја Жене, бизнис и закони.
Регионална обележја
Напредне економије: Напредне економије настављају напредак у погледу показатеља. Грчка, Шпанија и Швајцарска спровеле су реформе закона 2021. године, фокусирајући се на побољшање плаћеног одсуства за нове родитеље. Дванаест напредних економија су једине светске економије са оценом 100 – Белгија, Канада, Данска, Француска, Грчка, Исланд, Ирска, Летонија, Луксембург, Португал, Шпанија и Шведска.
Источна Азија и Пацифик: Регион Источне Азије и Пацифика наставља реформу свог законодавства ка родној равноправности, али спорим темпом. Две економије Источне Азије спровеле су реформе прошле године. Камбоџа је увела систем старосних пензија који поставља једнаке године пензионисања за жене и мушкарце за пуну пензију. Вијетнам је елиминисао сва ограничења за запошљавање жена.
Европа и Централна Азија: Регион Европе и Централне Азије (ЕЦА) је други по реду регион по висини оцене, са просечном моценом 84,1. Четири економије спровеле су реформе прошле године. Јерменија и Украјина увеле су плаћено одсуство за очеве, а Грузија је увела плаћено родитељско одсуство. Украјина је такође изједначила старосну доб када жене и мушкарци могу да се пензионишу уз пуну пензију. Кипар је омогућио женама да се пријављују за пасоше на исти начин као и мушкарци. Значајни изазови остају у областима плата и пензија које су у овом региону најниже оцењене. На пример, готово половина економија у ЕЦА региону не прописује једнаку плату за исти рад, а старосна доб за пуну пензију је и даље неједнака у 17 економија.
Латинска Америка и Кариби: Жене у Латинској Америци и Карибима имају мање од три четвртине законских права у односу на мушкарце. Две од 32 економије региона спровеле су реформе у протеклој години. Аргентина је екплицитно урачунала периоде одсуства због неге деце у пензијске бенефиције. Колумбија је постала прва земља у Латинској Америци која је увела плаћено родитељско одсуство, са циљем смањења дискриминације жена на радном месту. Само половина економија у региону гарантује неку врсту плаћеног одсуства очевима.
Блиски исток и Северна Африка: Жене на Блиском истоку и у Северној Африци имају у просеку само половину законских права које имају мушкарци. Ипак, регион је највише унапредио законе због реформи у пет економија. Бахреин је одредио једнаку плату за рад једнаке вредности и укинуо ограничења на могућност жена да раде ноћу. Такође је укинуо одредбе које дају надлежном органу овлашћења да забрани или ограничи женама да раде на одређеним пословима или у одређеним индустријама. Египат је донео закон који штити жене од насиља у породици и олакшао је приступ кредитима за жене забраном родне дискриминације у финансијским услугама. Кувајт је забранио родну дискриминацију на радном месту и усвојио закон о сексуалном узнемиравању при запошљавању. Либан је донео закон који криминализује сексуално узнемиравање на радном месту. Оман је дозволио женама да подносе захтев за пасош на исти начин као и мушкарци.
Јужна Азија: Жене у Јужној Азији имају само две трећине законских права у односу на мушкарце у региону. Реформисана је само једна економија у региону, и то са мешовитим резултатима. Пакистан је укинуо ограничења везана за могућност жена да раде ноћу. Истовремено, Пакистан није преточио у закон уредбу која би трајно изједначила могућност мушкараца и жена да региструју бизнис.
Подсахарска Африка: Подсахарска Африка има широк спектар учинка у индексу Жене, бизнис и закон, у распону од 89,4 на Маурицијусу до 29,4 у Судану. Регион је спровео свеобухватне реформе, постигавши друго највеће побољшање индекса прошле године. Габон се истиче, свеобухватним реформама свог грађанског законика и доношењем закона о забрани насиља над женама. Ове реформе дале су женама иста права која имају мушкарци да бирају где ће живети, да се запосле без дозволе својих мужева, укинут је захтев да се удате жене потчињавати својим мужевима и дозвољено је женама да буду главе домаћинства на исти начин као мушкарци. Габон је дао суприжницима једнака права на непокретну имовину и једнака административна овлашћења над имовином током брака. Габон је такође донео закон који штити жене од насиља у породици. Реформе у Габону дале су женама иста права да отворе банковни рачун као и мушкарцима и забраниле су родну дискриминацију у финансијским услугама.
Такође у афричком региону, Ангола је донела закон који криминализује сексуално узнемиравање на радном месту. Бенин је уклонио ограничења за запошљавање жена у грађевинарству, тако да жене сада могу да раде на свим пословима и на исти начин као и мушкарци. Бурунди је прописао једнаку накнаду за рад исте вредности. Сијера Леоне је женама олакшала приступ кредитима забраном родне дискриминације у финансијским услугама. Того је увео ново законодавство које више не забрањује отпуштање трудница, смањујући тако економске могућности жена.
