Растуће привреде у Европи и Централној Азији поново остварују раст и поред препрека услед пандемије

ВАШИНГТОН, 30. март 2021. године – Економије растућих и земаља у развоју у региону Европе и Централне Азије ове године ће према очекивањима остварити раст од 3,6 процената, захваљујући опоравку извоза и стабилизацији цена индустријских производа, што делимично неутралише поновно распламсавање пандемије крајем 2020. године и скорашње избијање нових случајева, наводи се у најновијем, данас објављеном издању aжурираног извештаја Светске банке за регион.

Умерен раст у 2021. години уследиће након контракције од 2 процента у 2020. због поремећаја проузрокованих КОВИД-ом. Економски пад је био мањи од предвиђеног услед опоравка Турске, који је био снажнији од предвиђеног, и отпорности Русије, као две највеће привреде у региону. Опоравак индустријске производње, повећана извозна тражња, веће цене роба и фискална и монетарна подршка допринели су остваривању оваквог резултата. Најтеже су погођене привреде које у великој мери зависе од услуга и туризма, имајући у виду да су мере социјалног дистанцирања и ограничења кретања довеле до трајнијег слабљења.

Очекује се да ће стопа регионалног раста достићи 3,8 процената у 2022. години, како ефекти пандемије буду постепено слабили а трговина и инвестиције убрзавале раст. Овакви изгледи су ипак веома неизвесни и раст може бити нижи уколико ишчезавање пандемије потраје дуже него што се очекује; постоје кашњења у вакцинацији, услови екстерног финансирања се погоршавају услед глобалног раста каматних стопа или погоршања сентимента инвеститора, као и услед геополитичких тензија.

Очекује се да ће пандемија избрисати макар пет година раста прихода по глави становника у неколико привреда у региону и повећати број сиромашних, у великој мери услед губитка радних места. У целости, упркос опоравку раста, опоравак бруто домаћег производа (БДП) по глави становника у региону је блажи и испод тренда пре пандемије.

"Пандемија и даље баца сенку на економску активност у Европи и Централној Азији. Међутим, док се креатори политика хватају у коштац са краткорочним ефектима на здравље, образовање и привреду, требало би да уграбе прилику да се позабаве дугорочним изазовима подстицања продуктивности, изградње живахнијег приватног сектора, унапређења институција и преласка на зеленије и инклузивније привреде, са мањом емисијом угљеника", каже Ана Бјерде, Потпредседница Светске банке за Европу и Централну Азију.

Од фундаменталног значаја за постизање ових дугорочних развојних циљева је добра управа. Пандемија је нагласила потребу за добром управом, имајући у виду значајну улогу коју су владе широм света одиграле у ублажавању утицаја вируса на здравље, привреду и друштво. Мере су се кретале од ограничења кретања ради контроле ширења заразе до програма вакцинације, пакета помоћи ради заштите појединаца и привредних субјеката од економских последица пандемије као и разраду метода виртуелног учења за више милиона деце школског узраста.

У Европи и Централној Азији, добра управа додатно добија на значају имајући у виду историјски велику улогу коју владе играју у обликовању привреда. Државни расходи у региону представљају скоро 40 процената привреде, а владе запошљавају више од четвртине најобразованијих и најпродуктивнијих радника у региону, при чему жене чине 57 процената запослених у јавном сектору. Улога владе у земљама у региону ће вероватно даље расти наредних година, превасходно услед потребе за ширењем здравствене и дугорочне неге популације која стари, као и подршке јавности интервенцијама владе на смањењу неједнакости и, у светлу КОВИД-а, унапређењу система здравства и образовања.

У посебној анализи на тему "Информације, дигитализација и добра управа у Европи и Централној Азији", извештај анализира потенцијалну улогу информација и дигитализације у унапређењу управе у региону.

"Да би се ефикасно бавили изазовима које је наметнуо КОВИД-19, унапређење управе добија на још већем значају у региону", каже Асли Демиргич-Кунт, главна економисткиња Светске банке за Европу и Централну Азију. "Дигитална технологија и информациона револуција нуде потенцијал за повећање ефикасности, транспарентности, оперативности и поверења грађана, што у целости директно унапређује квалитет управе."

Информацијама и подацима се постављају темељи за квалитетније доношење одлука, оптимизацију рада државних органа и делотворнију расподелу ресурса, док дигитализација омогућава јачање ових процеса и доприноси већој ефикасности и транспарентности.

Да би се појачао утицај информационе револуције, поред унапређења дигитализације јавног сектора неопходна је и координација између децентрализованих информационих система појединачних институција.

Квалитет управе у све већој мери зависи од степена коришћења дигиталних алата и примене технологије ради унапређења управљања, пружања услуга и свеукупног капацитета државе. Државе би требало да примене и подстицајне мере којима ће поспешити увођење и прилагођавање информационих система у јавној управи.

Информациона револуција и дигитализација такође пружају шансу за јачање поверења кроз подстицање ефикасне сарадње између влада и цивилног друштва. Један од најперспективнијих механизама за унапређење поверења и легитимитета су Отворени подаци, чијом применом се снижавају трансакциони трошкови прикупљања, анализе и објављивања података о јавном сектору и омогућава свеобухватнији увид у квалитет управе. Пружање отвореног приступа подацима владе би такође могло да помогне у спречавању ширења дезинформација и погрешних информација преко друштвених мрежа. Подстицање директних механизама за повратне информације између грађана и владе не само да унапређује пружање јавних услуга, већ такође и гради поверење и легитимитет.

Извештај можете преузети овде.

За више информација о претходним издањима Економског извештаја за шири регион, кликните овде

About The World Bank

The World Bank Group has a bold vision: to create a world free of poverty on a livable planet. In more than 100 countries, the World Bank Group provides financing, advice, and innovative solutions that improve lives by creating jobs, strengthening economic growth, and confronting the most urgent global challenges. For more information, please visit www.worldbank.org, www.miga.org, and www.ifc.org.