Tehnologijom protiv ekstremnih klimatskih pojava na Balkanu

Ekstremni vremenski fenomeni ubrzano postaju realnost na Balkanu. U maju 2014, do tada nezabeležene poplave odvele su preko 125.000 građana ispod granice siromaštva samo u Srbiji i izazvale štetu od preko dve milijarde dolara u Bosni i Hercegovini. Rekordne temperature pogodile su prošle godine južnu Evropu: železničke šine su se u Srbiji deformisale od toplote zbog koje je ova pojava dobila nadimak „Lucifer“, a slične visoke temperature ponovo su zabeležene u ovom regionu pre samo nekoliko meseci. Međunarodni istraživači napominju da su klimatske promene značajno doprinele nastanku oba ova toplotna talasa, a ti trendovi bi se u narednih nekoliko decenija mogli i pogoršati.

U nedavno objavljenom izveštaju Svetske banke navodi se da bi do kraja ovog veka letnje temperature na Balkanu mogle da porastu za 4 ili više stepeni celzijusa u odnosu na nivoe od pre industrijalizacije. Takve ekstremno visoke temperature mogle bi dovesti do ozbiljnih suša, što bi drastično smanjilo prinose poljoprivrednih kultura i izazvalo nestašice vode širom regiona. Usled nedostatka pouzdanih padavina mogla bi se smanjiti i proizvodnja hidro energije – značajnog izvora obnovljive energije na Balkanu – i to za 20 odsto ili čak i više. Povrh svega, očekuje se povećanje rizika od zimskih i prolećnih poplava, što može produbiti negativne uticaje elementarnih nepogoda koje pogađaju čitav region, poput poplava iz 2014. godine.

Primena tehnologije radi boljeg razumevanja rizika

Države se sve više okreću inovativnim tehnologijama radi boljeg razumevanja rizika od klimatskih promena i elementarnih nepogoda, kao i da bi mogle da preduzmu delotvorne mere da ih ublaže. Primera radi, uz podršku Globalne inicijative za smanjenje rizika i obnovu (GFDRR), Svetske meteorološke organizacije (SMO) i USAID-a, zemlje širom Balkana sada u realnom vremenu razmenjuju hidrometeorološke podatke i prognoze i tako dobijaju informacije o poplavama koje su im od ključne važnosti. Na osnovu tih informacija mogu se izraditi napredni modeli za predviđanje poplava koji će omogućiti rano upozoravanje ugroženih naselja, što je od presudnog značaja za njihovu zaštitu, a one će pomoći i nadležnima da analiziraju dugoročna klimatska kretanja.

Vlada Srbije je uspostavila partnerstvo sa Svetskom bankom i Evropskom unijom radi sprovođenja dalekosežne analize uz primenu tehnologije LiDAR u cilju utvrđivanja regiona koji predstavljaju prioritete za izradu sveobuhvatnih digitalnih modela terena. Ti modeli omogućavaju pripremu detaljnih mapa područja podložnih poplavama i koriste se za opredeljivanje strateških ulaganja u puteve, aktivnosti usmerenih na smanjenje rizika i povećanje spremnosti zajednica da ublaže negativne uticaje budućih događaja.

„Kada je reč o poplavama, ulaganja u otpornost delotvorna su samo kada se rizici jasno razumeju“, kaže Darko Milutin, specijalista za upravljanje rizikom od prirodnih katastrofa u Svetskoj banci. „Korišćenje tehnologije LiDAR omogućava nam da državnim organima obezbedimo izuzetno kvalitetne topografske karte koje se mogu iskoristiti za kreiranje tačnijih modela poplava i bolju procenu rizika i verovatnoće nastanka štetnih posledica, na osnovu čega će države znati gde i kako da reaguju, planiraju i ulažu u cilju smanjenja tih rizika.“

Pouzdane informacije o riziku predstavljaju temelj delotvornih politika upravljanja rizikom. Da bi olakšali pristup dostupnim podacima za Balkan, Svetska banka i GFDRR su razvili Indeks otvorenih podataka za podsticanje otpornosti, otvorenu platformu za uzajamnu razmenu informacija o rizicima od klimatskih promena i elementarnih nepogoda. Skupovi podataka postavljeni na ovaj portal mogu se pregledati uz korišćenje drugih naročito prilagođenih alata, poput platforme za vizuelni prikaz rizika ThinkHazard!, sistema za upravljanje geoprostornim podacima Geonode i softvera za hitnu izradu scenarija o uticaju štetnih posledica elementarnih nepogoda Inasafe. U Solunu su slični alati nedavno primenjeni za izradu opštinskog portala za otvorene podatke koji se sada koristi za modelovanje rizika u cilju boljeg razumevanja pretnji od poplava i zemljotresa sa kojima se suočava ovaj grad. Analiza otvorenih podataka o stambenom fondu izgrađenom pre 1990. godine u zemljama poput Bugarske pomaže državama da preduzmu mere za smanjenje seizmičkog rizika širom ovog regiona.

Neke od tehnologija koje se koriste za unapređenje otpornosti na Balkanu usmerene su na finansijski a ne fizički rizik. Primera radi, poplave iz 2014. godine prouzrokovale su štetu i gubitke u iznosu od približno 5 odsto BDP-a Srbije i skoro 15 odsto BDP-a Bosne i Hercegovine, a države u regionu uložile su velike napore da obezbede neophodna sredstva za obnovu. Da bi osigurala finansijsku zaštitu od budućih nepogoda, Vlada Srbije je od Svetske banke obezbedila inovativni zajam za oporavak posle velikih katastrofa: ovim sredstvima se može pristupiti u roku od 24 časa po nastanku katastrofe, čime se omogućava brz oporavak i štite socijalne investicije. Ovaj instrument, pod nazivom „Opcija odloženog povlačenja u slučaju katastrofe“ (odnosno „Cat-DDO“), prvi je zajam takve vrste u ovom regionu i služi kao model za druge zemlje koje nastoje da izgrade finansijsku otpornost na klimatske uslove koji su sve manje predvidljivi.

Saradnjom do otpornosti

Inovacije poput moćnih algoritama mašinskog učenja, priuštivih bespilotnih letelica sa kamerama visoke rezolucije i digitalnih finansijskih alata sve brže postaju deo svakodnevice. Međutim, potrebno je uložiti dodatne napore da se obezbedi delotvorna upotreba tih tehnologija za otpornost na klimatske promene i elementarne nepogode. Konferencija pod naslovom „Razumevanje rizika na Balkanu“, koju u septembru 2018. godine organizuje Vlada Srbije uz podršku Svetske banke, Evropske unije i GFDRR-a, daće podstrek za širu primenu ovih naprednih tehnologija.

„Zemlje Balkana proaktivno pristupaju smanjenju rizika od klimatskih promena i elementarnih nepogoda,“ kaže Linda Van Gelder, regionalni direktor Svetske banke za Zapadni Balkan. „Kvalitetne politike upravljanja rizikom od katastrofa moraju se zasnivati na dubokom razumevanju rizika sa kojima se suočavaju zajednice na Balkanu. Konferencija ‘Razumevanje rizika’ jedan je od retkih skupova na kome naučnici, predstavnici država, učesnici iz privatnog sektora i nevladini akteri mogu zajedno da se uhvate u koštac sa ovim izazovom i primene najnovije inovacije na ovom polju.“”

Kako klimatski obrasci širom regiona postaju sve manje predvidljivi, upotreba novih tehnologija biće od presudnog značaja za osiguranje bezbednosti i održivosti zajednica na Balkanu – kakve god vremenske prilike da ih zadese.