БЕЧ, 4. април 2017. – У региону западног Балкана између 2010. и 2016. забележено је повећање броја запослених од око 300.000, што представља укупно повећање запослености од око шест одсто. То је добра вест, али је потребно да се та стопа повећања запослености убрза да би се остварио већи утицај на велику незапосленост и распрострањену неактивност. То се наводи у новом извештају Трендови на тржишту рада западног Балкана у 2017. који су данас објавили Светска банка и Бечки институт за међународне економске студије (WIIW).
У Србији је број запослених повећан за преко 400.000 између 2010. и 2016, а ово значајно повећање одраз је у већој мери повећања стопе активности него пада незапослености. Повећање броја запослених маскира проблем ниске продуктивности рада, што поставља питање квалитета нових радних места.
Израду овог извештаја омогућила је до сада прва база података која даје једноставан приступ подацима о регионалном тржишту рада за западни Балкан. Она омогућује да се по први пут израчунају агрегатни индикатори тржишта рада за шест земаља западног Балкана и да се изврши директно међусобно поређење шест земаља западног Балкана, као и поређење са одабраним земљама ЕУ. Ова база података се може наћи на порталу SEE Jobs Gateway. Извештај се ослања на податке анкете о радној снази завода за статистику земаља западног Балкана уступљених за интегрисану регионалну базу података и података Еуростата за земље ЕУ са којима се врши поређење. Извештај и СЕЕ Јобс Гатеwаy финансирају Савезно министарство финансија Аустрије и Светска банка.
“Истраживачи по први пут могу путем ове нове базе података на једноставан и доследан начин да анализирају кретања на тржишту рада у свих шест земаља западног Балкана,” рекла је Елен Голдстин, директорка Светске банке за западни Балкан. “То ће бити значајно за наша настојања да убрзамо пораст броја запослених на западном Балкану преко шест одсто колико је виђено након светске финансијске кризе.”
Нови извештај показује да се незапосленост у региону смањила, али је и даље превисока на нивоу од 21 одсто радне снаге. Стопа незапослености даје процену броја људи који желе да раде и активно траже посао, док је неактивност шира мера људи који су економски неактивни због низа разлога. Четрдесет одсто становништва у радно активној доби је неактивно – што је много већа стопа него у упоредивим земљама ЕУ, при чему је неактивност нарочито велика међу женама и мање образованима.
Према извештају, недавни опоравак запослености је, изненађујуће, био у корист старијих радника. То се делом објашњава демографијом, с обзиром на то да број радника у старосној групи између 55-64 године укупно значајно расте. Запосленост ове групе се повећала за преко 20 процената у већини земаља. Опоравак раста запослености је такође ишао у корист високо образованих.
“Видимо да боље образовање, више неко икад, води ка већој запослености. И заиста, запосленост оних са вишим степеном образовања значајно је порасла, а то се односи и на младе људе,” рекао је Роберт Штерер, научни директор Бечког института за међународне економске студије. “Такође је охрабрујуће што се током недавног опоравка види и раст запослености жена, иако је напредак на смањењу родних разлика код запослености спор.”
Међу онима који нису имали користи од скромног опоравка запослености налазе се радници с ниским квалификацијама и, нарочито, мање образовани млади. Незапосленост младих је смањена са 50 одсто у 2014. на 48 одсто у 2015. Почетни подаци за 2016. указују на даљи пад, али незапосленост младих остаје велика у поређењу са 17,3 одсто у Европској унији.
Ово је први у низу годишњих извештаја заснованих на интегрисаној регионалној бази података о тржишту рада.
