Вашингтон, 16. март, 2015 — Одбор извршних директора Светске банке одобрио је синоћ Србији зајам од 36,2 милиона евра (противвредност од 44 милиона долара) за Пројекат унапређења управљања непокретностима. Зајам ће помоћи Србији да направи тачну, потпуну и електронски доступну базу података о власништву над непокретностима.
Мада је Србија у последњој деценији знатно унапредила сређеност података о непокретностима, у овој области она још увек заостаје за стандардима Европске уније (ЕУ). Потребне су јој инвестиције у геодетску инфраструктуру, а услуге Републичког геодетског завода (РГЗ) треба побољшати како би подаци свима били доступни, нарочито маргинализованим групама. Подаци који се налазе у РГЗ, као што су они о земљишту, власништву, зградама, инфраструктурној мрежи и разне друге врсте мапа јесу од кључног значаја за многе услуге које грађанима пружају државне институције и зато треба да буду свеобухватне и да људи до њих лакше долазе. Осим тога, РГЗ је добио нова овлашћења, као рецимо она која се тичу процене вредности непокретности и упис зграда у катастар, али није сигурно да та институција начином на који сада послује може да осигура те услуге на одржив начин.
“Овај пројекат подржава напоре српске владе у спровођењу реформи, помажући јој да направи боље услове пословања и отварања нових радних места, као и њене европске интеграције,” каже Toни Верхеијен, шеф Канцеларије Светске банке у Србији. “Боља доступност информација о некретнинама ће привући инвеститоре, смањиће трошкове које они имају кад улажу и знатно ће скратити време потребно за њихова улагања. Развој тржишта непокретности треба да подстакне рад малих и средњих предузећа која непокретности користе као обезбеђење узимања кредита.”
Приход од пореза на непокретности је релативно мали у Србији, јер се годишње од њега прикупи око 0,6 одсто вредности бруто друштвеног производа (БДП), док се у земљама ОЕЦД-а прикупи 1,8 одсто БДП-а. Србија, наиме, нема тачне и комплетне податке како би се утврдила основица плаћања пореза, користи застареле методе процене вредности, а пореске стопе су јој још увек ниске.
Прва компонента овог пројекта бавиће се овим питањима. Побољшаће се систем наплате пореза кроз развој регистра продајних цена непокретности, развиће се електронски модел који ће процесуирати ове податке, а спровешће се и пилот пројекат пореских стопа и наплате пореза у локалним заједницама. Пројекат ће помоћи и израду регистра зграда, унапредиће начин процене вредности кроз обуку процењивача и увођење међународно признатих стандарда процене.
Друга компонента пројекта бавиће се доступношћу података електронским путем, а трећа унапређењем пословања РГЗ.
