Poboljšanje produktivnosti od ključne važnosti za povećanje izvoza i održiv rast
BEOGRAD, 9. decembar 2011. – Ukoliko Srbija želi zdravu privredu koja brzo raste, mora više pažnje da posveti svom izvozu, kaže se u danas objavljenom zveštaju Svetske banke Ekonomski memorandum za Srbiju “Put ka napretku: produktivnost i izvoz”. U izveštaju se razmatraju mogućnosti da se podstakne
srpski izvoz, sa akcentom na industriju i poljoprivredu. U njemu je takođe identifikovan određen broj prepreka koje sprečavaju da se poveća konkurentnost Srbije na svetskim tržištima, naročito u oblasti poslovnog ambijenta, obrazovanja, energetike, korišćenja zemljišta i logistike.
“Rast zasnovan na izvozu neophodan je da bi se ogromni resursi Srbije pretvorili u bolji životni standard za njene građane” kaže Lazar Šestović, ekonomista Svetske banke za Srbiju i jedan od autora izveštaja. “Veći izvoz mogao bi da pomogne da se pokrenu svi cilindri na motoru srpske privrede: potrošnja,
investicije i izvoz.”
Poboljšanje produktivnosti je od ključne važnosti za povećanje izvoza i održiv rast, zaključak je Ekonomskog memoranduma za Srbiju (eng. CEM). U izveštaju se nalazi da su srpska preduzeća manje produktivna i da je jedinična cena radne snage u njima veća nego u preduzećima u drugim zemljama u regionu. Na primer, radnici u Srbiji proizvedu manje od pola od onoga što proizvedu u Slovačkoj. Međutim, uz adekvatne reforme, Srbija može značajno da poveća produkvitnost svojih radnika.
Prema izveštaju, da bi povećali produktivnost, preduzetnicima je potreban povoljan poslovni ambijent, sposobne institucije, zakonska regulative kojom se podstiče konkurencija, stručna radna snaga i kvalitetna infrastruktura. Z ato će biti potrebno da se uklone barijere za domaće i strane investicije, da se ide dalje sa strukturnim reformama, kao i da se nastavi integracija sa evropskim i svetskim tržištem.
Koje bi proizvode Srbija mogla da izvozi? U izveštaju je analizirano 237 kategorija proizvoda i on otkriva brojne profitabilne mogućnosti, naročito u automobilskoj, prehrambenoj i metaloprerađivačkoj industriji.
Poljoprivreda je od ključnog značaja za srpsku privredu. Pa ipak, ima dosta prostora da se poveća produktivnost poljoprivrede i izvoz. Preporuke za unapređenje produktivnosti poljoprivrede uključuju mere poput predvidljivije agrarne politike, izgradnje efikasne savetodavne službe, jačanja lanca nabavke, nastavka liberalizacije trgovine, i unapređenja efikasnosti agrarnog budžeta.
Kada je poslovni ambijent u pitanju, u izveštaju se identifikuju brojne prepreke koje sprečavaju izvoz i rast srpskih preduzeća. Na primer, postoji raskorak između tipa i vrste veština koje poseduju svršeni studenti i potražnje na tržištu rada. Takođe, deficit koji preti u domaćoj proizvodnji električne energije i nizak nivo energetske efikasnosti predstavljaju akutne prepreke većoj konkurentnosti i stalnom rastu srpskog izvoza. Neizvesnost po pitanju zemljišnih prava i neefikasnosti u upravljanju zemljištem takođe koče privrednu aktivnost i izvoz.
U izveštaju se daju osnovne konture jedne široke agende ekonomske politike da se reše ova pitanja i ubrza rast srpske produktivnosti i izvoza. Pokriva kako kratkoročne tako i srednjoročne mere.
“Nadamo se da će ovaj izveštaj da stimuliše srpsko društvo u celini i naročito donosioce politika da započnu diskusiju o novom modelu rasta i da će im pomoći da stvore široko jedinstvo oko seta mera politike koje bi bile najefikasnije za podizanje stope produktivnosti i za rast izvoza srpskih preduzeća,” kaže Lu Brefor, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji. “Analiza pokazuje da bi ova strategija mogla da dovede do dvostruko većeg prihoda po glavi stanovnika u Srbiji do 2020. godine. Ovo jeste teško, ali je dostižno. Međutim, polovične mere neće biti dovoljne. Za to će biti potreban koordiniran, istovremen podsticaj u svim ovim ovim vitalnim oblastima o kojima je reč u izveštaju kako bi se stvari pogurale napred.”
