Усред грмљавине и обилне кише ових дана мислим о људима чије животе је уништила поплава у мају. А мислим и о Србији и њеној инфраструктури која треба да је штити од поплава. Добар њен део је оштећен у мајским поплавама.
Шта ће бити ако киша опет буде падала као овог понедељка поподне? Шта ће бити ако се покаже да су моје колеге у праву кад кажу да ће утицај климатских промена у овом делу Балкана вероватно повећати могућност поплава као и ризик од других врста временских непогода? Према њима ће се потенцијал за поплаве Саве код Сремске Митровице до 2050. године повећати за десет одсто, а на сливу Дрине за 15 одсто, и то само због климатских промена.
Па, шта ваља урадити? Први корак је процена ризика и израда мапа подручја у којима време може изазвати невоље. Други је смањење ризика да до тога дође. Трећи је да се организујете како бисте били спремни, онда иде финансијска заштита и на крају потпуна обнова.
Први корак подразумева израду мапа подручја у којима може доћи до поплава. Мапе треба да постоје на локалном нивоу и њих треба свима обзнанити како би знали које су то области где је ризик од поплава велик.
Други корак - смањење ризика - захтева ваљане планове коришћења земљишта, обнову инфраструктуре, добре прописе и још доста тога. Рецимо, људима треба забранити да зидају куће на подручју где је ризик од поплава велики (а он је утврђен током првог корака).
Осим тога, Србија може да уради слично као Пољска: уз реку Одру издвојено је 25 квадратних километара земље која се користи за узгајање разних усева - у нормалним ситуацијама. Ту су само њиве. Али кад запрете поплаве, то земљиште се користи да прими вишак воде (и постаје „ретенциони базен") која би поплавила места низводно.
Штета је минимална јер је свима јасно како то функционише. Осим тога, идеја је да се ти усеви осигурају у случају поплаве. Онда Србија треба да изгради и нову инфраструктуру заштите од поплава (као што су мобилна опрема за заштиту у градовима и утврђивање корита река где је потребно). Србија мора и водити рачуна да се постојећа инфраструктура ваљано одржава. Дозволите ми да вам наведем пример који показује какав је ту немар.
Пре неколико година Светска банка је финансирала уређење обала Нишаве у Нишу. Неколико месеци пошто су радови завршени моје колеге су отишле да виде како систем функционише. И испоставило се да нико у Нишу није марио за одржавање па је систем био у лошем стању! А за то није потребно много пара. Ни Србијаводе не треба да издвоје пуно новца да неко од њих бар једном годишње обиђе насипе и провери има ли рупа у њима које су лисице направиле (те рупе угрожавају цео насип јер их вода подрије). Јасно вам је о чему причам!?
Tрећи корак - рипремљеност - подразумева постојање система цивилне заштите, да постоји унапред утврђена процедура поступања у ванредним ситуацијама, да постоји систем за рано упозоравање и слично. Финансијска заштита пак значи да се израде планови и пре и после непогоде како ће се помоћи и да се зна који инструменти ће се користити при надокнади штете. Што се тиче обнове, људи треба унапред да знају ко, шта и како ради.
На донаторској конференцији недавно одржаној у Бриселу партнери Србије из целог света понудили су значајна финансијска средства за обнову штете настале у мају. Али, ово је добра прилика за владу да оде и корак даље - да се организује и припреми за следећи изазов које високе воде могу донети.
Није то научна фантастика, зар не? Па кад ће онда то Србија урадити?
