Рекли су ми како новинари тврде да „добра вест, није вест". Е, па ја верујем да нам добре вести показују правац којим се наша друштва мењају на боље. Зато сам решио да једну такву вест поделим са вама: српско здравство уштедело је 25 милиона евра на старту 2014. године. А надамо се да ће наредних година те уштеде бити много веће.
У суштини, то је остварено само зато што су министарка здравља и директор Фонда за здравствено осигурање донели храбру и револуционарну одлуку да промене начин набавке лекова. Објаснићу како.
Донедавно је Србија имала модел по коме су свака болница, дом здравља и апотека појединачно набављали лекове. Они су сами бирали од ког добављача ће куповати и коју марку лека за неку болест.
Уместо да се добављачи такмиче бољом ценом, они су се тркали у томе колики рабат ће дати болници или апотеци. А рабат је ишао и до трећине куповне цене. А то је водило збрци и, готово сигурно, злоупотребама. Примера ради, Србија је имала преко 300 добављача лекова, док Аустрија има само три. То је, пак, значило да земља не може да оствари економију обима (једно од основних економских правила), водило је набавци мањег броја лекова и стварало плодно тло за корупцију.
А онда је Министарка здравља одлучила да уведе централизован систем набавки лекова и за ту идеју придобила колегу који је на челу Фонда за здравствено осигурање. Одлучили су да испробају тај нови систем у 2014. години тако што ће централизовано набављати само трећину лекова које користи српско здравство, односно лекове које користе болнице. Кад су објавили први тендер, јавило се 22 добављача, а 15 је изабрано, тако да ни један нема монопол. Тих 15 фирми снабдеваће српске болнице одабраним лековима по унапред договореној цени током целе 2014. године. Уговором је договорена и минимална количина тих лекова, што значи да могу продати више, али не мање од договорених количина. Цене које су постигнуте у овом процесу су у просеку за 27 одсто ниже него што су биле пре тога. И ту је уштеђено оних 25 милиона евра.
Чујем да неки кажу како ће нови систем довести до несташице лекова. То је баш злонамерна примедба. Наиме, у централизованом систему набавке, Фонд за здравствено осигурање са изабраним фирмама склапа такозвани „оквирни" споразум. На основу њега свака болница треба да склопи посебан уговор са неком од изабраних компанија за одабрани лек и по унапред утврђеној цени. Значи, набавке и даље врше саме болнице и њихове апотеке, а добављач њима директно испоручује лекове. Особље у болницама имаће више времена да се посвети другим важним стварима. Осим тога, нови систем омогућава да се сви пацијенти у Србији лече истим леком за исту болест без обзира где били.
Наравно, разни интереси ће новим системом бити угрожени. Доста малих, скупих добављача имаће тешкоћа на овако конкурентном тржишту. Они који су добијали разне стимулације од произвођача лекова да користе баш њихове производе више их неће добијати. Укратко, сви који су имали неке користи од виших цена биће на губитку. Али оно што је важно имати на уму је да ће грађани Србије у целини и посебно корисници здравствених услуга од овога имати користи. И немојмо заборавити да је ово само почетак. Увођење централизованог система јавних набавки у цео систем (у домове здравља и апотеке) неће само донети још веће уштеде, већ ће омогућити већу набавку лекова који могу спасити живот. Зато верујемо да добар рад Mинистарства и Фонда заслужују подршку свих у друштву.
