Ниво производње ће остати испод тренда из периода пре ковида-19
упркос снажном опоравку САД и Кине
ВАШИНГТОН, 8. јун 2021. — Раст светске економије ће у 2021., према очекивањима, достићи 5,6%, што представља најбржи опоравак од рецесије у последњих 80 година, првенствено услед динамичног оздрављења мањег броја великих економија. Међутим, бројне економије у настајању и земље у развоју и даље се боре са пандемијом ковида-19 и њеним последицама, наводи Светска банка у свом извештају „Глобалне економске прогнозе“ објављеном у јуну 2021.
Упркос опоравку, ниво глобалне производње ће до краја године бити на нивоу нижем за око 2% од пројекција из периода пре пандемије. Око две трећине економија у настајању и земаља у развоју неће надокнадити пад дохотка по глави становника пре 2022. године. Међу економијама са ниским дохотком, у којима вакцинација касни, ефекти пандемије поништили су претходне успехе остварене у смањењу сиромаштва и појачали неизвесност и друге изазове присутне већ дужи временски период.
„Мада се опажају охрабрујући знаци глобалног опоравка, пандемија и даље грађанима земаља у развоју широм света намеће сиромаштво и неједнакост“, рекао је председник Групе Светске банке Дејвид Малпас. „Неопходни су координисани напори на глобалном нивоу да се убрзају дистрибуција вакцина и отпис дугова, нарочито земљама са ниским дохотком. Како здравствена криза буде попуштала, креатори политике мораће да се позабаве трајним ефектима пандемије и предузму кораке да подстакну зелени, отпоран и инклузиван раст, али истовремено и очувају макроекономску стабилност.“
Када је реч о водећим економијама, раст у САД ће према пројекцијама достићи 6,8% ове године, захваљујући обимном програму фискалне подршке и укидању пандемијских ограничења. Привредни раст се убрзава и у другим напредним економијама, мада у мањој мери. Међу економијама у настајању и земљама у развоју, очекује се да ће Кина oве године имати стопу раста од 8,5%, због ослобађања потиснуте тражње.
Предвиђа се раст од 6% у читавој групи економија у настајању и земаља у развоју, чему ће подршку пружити већа тражња и више цене сировина. Међутим, у многим земљама опоравак ометају поновни раст броја случајева ковида-19 и кашњење са вакцинацијом, као и, у појединим случајевима, повлачење мера фискалне подршке. Искључујући Кину, очекује се да ће стопа привредног опоравка у овој групи земаља износити скромнијих 4,4%. Према пројекцијама, опоравак у економијама у настајању и земљама у развоју свешће се на 4,7% у 2022. Упркос томе, напредак остварен у овим земљама неће бити довољан да се надокнаде губици забележени током рецесије из 2020, те се очекује да ће производња у 2022. бити за 4,1% мања од нивоа пројектованог пре пандемије.
Очекује се и да ће доходак по глави становника у многим економијама у настајању и земљама у развоју остати испод нивоа пре пандемије, а предвиђа се и да ће се услед тих губитака погоршати здравствена, образовна и материјална депривација у тим државама. Још и пре кризе изазване ковидом-19 очекивало се да ће важнији покретачи раста изгубити замах, а штета коју је нанела пандемија највероватније ће само појачати тај тренд.
Према пројекцијама, привредни раст ће у 2021. у економијама са нижим дохотком бити најслабији у последњих 20 година, ако се изузме 2020, што делом одржава веома спор темпо вакцинације. У 2021. се у економијама са нижим дохотком предвиђа раст од 2,9%, пре него што убрза на 4,7% у 2022. Ниво производње у овој групи земаља ће у 2022. према пројекцијама бити нижи за 4,9% у односу на предвиђања пре избијања пандемије.
У аналитичком поглављу извештаја Глобалне економске прогнозе испитују се могућности за поспешивање привредног опоравка у економијама у настајању и земљама у развоју кроз снижавање трошкова трговине, попут оних које намећу сложене логистичке и граничне процедуре, како би се олакшала трговинска размена. Упркос тренду смањења у протеклих 15 година, трошкови трговине и даље су виши скоро за половину у овим земљама него у развијеним економијама, великим делом и због веће цене превоза и логистике. Значајне уштеде у новцу могле би се остварити реализацијом напора усмерених на поједностављење трговинских процеса и царинских захтева, побољшање саобраћајне инфраструктуре и ефикасности управе, подстицања шире размене информација и јачања конкуренције у домаћој логистици, малопродаји и велепродаји.
„Везе које се остварују кроз трговину и глобалне ланце вредности показале су се као преко потребан мотор економског напретка за земље у развоју и довеле до смањења сиромаштва за велики број људи. Међутим, ако се у обзир узму постојећа кретања, у току наредне деценије очекује се успоравање раста глобалне трговине,“ рекао је потпредседник Групе Светска банка задужен за правичан раст и финансијске институције Индермит Гил. „Како се економије у развоју буду опорављале од пандемије ковида-19, смањење трошкова трговине може створити подстицајно окружење за њихово поновно укључивање у глобалне ланце снабдевања и ново покретање раста трговине,“ додао је Гил.
У другом делу извештаја представљена је анализа раста инфлације на глобалном нивоу који прати економски опоравак. Када се упореди са последњих пет забележених глобалних рецесија, она из 2020. године довела је до најмањег смањења стопе инфлације, а затим и њеног најбржег повећања. Иако ће у целом свету инфлација вероватно наставити да расте и током остатка године, очекује се да ће стопе инфлације остати унутар циљаних распона у већини земаља које воде политику циљања инфлације. У економијама у настајању и земљама у развоју у којима инфлација буде прекорачила ову границу одговор монетарне политике можда неће бити нужан, под условом да је реч о привременој појави и да инфлациона очекивања остану стабилна.
„Виша глобална инфлација може у наредних неколико месеци земљама у развоју да закомпликује избор јавних политика, пошто се неке од тих земаља ослањају и даље на експанзивне мере подршке да би обезбедиле трајни опоравак,“ рекао је директор Групе за прогнозе Светске банке Ајхан Косе. „Уколико се не обрати пажња на ризике које доносе рекордно високи нивои дуга, ове економије ће остати осетљиве на шокове финансијских тржишта ако поверење инвеститора опадне услед инфлаторних притисака у развијеним економијама," упозорио је Косе.
Растуће цене хране и убрзање агрегатне инфлације могу да појачају изазове у погледу несигурности снабдевања храном у земљама нижег дохотка. Креатори политика у тим државама требало би да спрече да растуће стопе инфлације дестабилизују инфлациона очекивања и одупру се искушењу да уведу субвенције или контролу цена, што би могло да доведе до притиска на раст цена хране на глобалном нивоу. Од таквих мера би корисније биле политике усмерене на повећање обима програма социјалне заштите и унапређење логистике и јачање климатске отпорности домаћих извора хране.
Овде можете преузети извештај „Глобалне економске прогнозе“.
Регионални изгледи:
Источна Азија и Пацифик: Предвиђа се убрзање раста у овом региону за 7,7% у 2021. и 5,3% у 2022. Више информација може се наћи у сажетку за овај регион.
Европа и Централна Азија: Према пројекцијама, привреда овог региона оствариће раст од 3,9% ове и 3,9% наредне године. Више информација може се наћи у сажетку за овај регион.
Латинска Америка и Кариби: Очекује се раст регионалне економске активности по стопи од 5,2% у 2021. и 2,9% у 2022. години. Више информација може се наћи у сажетку за овај регион.
Блиски исток и Северна Африка: Економска активност на Блиском Истоку и у Северној Африци би према пројекцијама требало да оствари раст од 2,4% ове и 3,5% идуће године. Више информација може се наћи у сажетку за овај регион.
Јужна Азија: Предвиђа се експанзија економске активности у овом региону од 6,8% у 2021. и 6,8% у 2022. години. Више информација може се наћи у сажетку за овај регион.
Подсахарска Африка: Економска активност у овом региону требало би да порасте за 2,8% у 2021. и 3,3% у 2022. Више информација може се наћи у сажетку за овај регион.
Одговор Групе Светске банке на ковид-19
Од почетка пандемије ковида-19, Група Светске банке определила је преко 125 милијарди долара за борбу против здравствених, економских и социјалних ефеката ове болести, што представља најбржи и најобимнији одговор на неку кризу у њеној историји. Овим средствима се за преко 100 земаља пружа помоћ у јачању спремности на пандемије, заштити сиромашних грађана и радних места и покретање климатски прихватљивог опоравка. Банка такође обезбеђује 12 милијарди долара за помоћ државама са ниским и средњим нивоом дохотка да набаве и дистрибуирају вакцине, тестове и лекове против ковида-19.
