Руска инвазија на Украјину омета постпандемијски економски опоравак у земљама у развоју у региону Европе и централне Азије

ВАШИНГТОН, 4. октобар 2022. – Рат у Украјини који је тренутно у току умањује изгледе за економски опоравак након пандемије за економије растућих и земалја у развоју у региону Европе и централне Азије, наводи се у данас објављеном Ажурираном економском извештају Светске банке за регион.

Економска активност остаће у дубокој депресији током следеће године, са минималним очекиваним растом од 0,3% током 2023. године, пошто шокови изазвани ценама енергије и даље утичу на регион. Међутим, регион је до сада боље поднео ефекте руске инвазије на Украјину него што се раније предвиђало. Очекује се смањење регионалне економске активности за 0,2% ове године, одражавајући раст изнад очекивања у неким од највећих економија у региону и опрезно проширење подстицајних програма из ере пандемије које ће спровести неке владе.

Овогодишњи очекивани пад украјинске економије сада је пројектован на 35%, иако је економска активност погођена уништавањем производних капацитета, оштећењем пољопривредног земљишта и смањеном понудом радне снаге, јер се процењује да је више од 14 милиона људи расељено. Према недавним проценама Светске банке, потребе за опоравком и реконструкцијом у друштвеним, производним и инфраструктурним секторима износе најмање 349 милијарди америчких долара, што је више од 1,5 пута више од величине украјинске предратне привреде у 2021. години.

„Руска инвазија на Украјину изазвала је једну од највећих избегличких криза и нанела тежак ударац животима људи и привреди“, каже Ана Бјерде, потпредседница Светске банке за регион Европе и централне Азије. „И док се рат беспотребно наставља, Украјини је и даље потребна огромна финансијска подршка за пројекте опоравка и реконструкције који би могли брзо да се покрену.“

Рат наставља да слаби глобалну економију кроз значајне поремећаје у трговини и шоковима које изазивају цене хране и горива, што доприноси високој инфлацији и последичном пооштравању услова глобалног финансирања. Активност у еврозони, највећем економском партнеру за економије растућих и земаља у развоју у региону Европе и централне Азије значајно се погоршала у другој половини 2022. године, због нарушених ланаца снабдевања, повећаних финансијских притисака и пада поверења потрошача и предузећа. Међутим, најштетнији ефекти инвазије ипак представља пораст цена енергије услед великог смањења руског снабдевања енергијом.

Нижи прогнозирани раст за 2023. годину односи се на многе економије растућих и земаља у развоју у региону Европе и централне Азије пошто су регионални изгледи подложни значајнијој неизвесности. Продужена или интензивирана ратна дешавања могла би изазвати значајно већу економску и еколошку штету и имати већи потенцијал за фрагментацију међународне трговине и инвестиција. Ризик од финансијског стреса такође остаје повишен, с обзиром на високе нивое дуга и инфлацију.

Један додатак овом извештају истражује утицај енергетске кризе. Док глобалне цене нафте, гаса и угља расту од почетка 2021. године, нагли раст је забележен након руске инвазије на Украјину, што је довело инфлацију до нивоа који деценијама није виђен у региону. Ова криза без преседана утиче и на потрошаче и на владе – ограничавајући могућност буџетског финансирања, продуктивност предузећа и добробит домаћинстава.

Најтеже ће бити погођене земље које се у средњој или великој мери ослањају на увоз природног гаса за грејање (што чини 30% тражње енергената), индустрију или електричну енергију, као и земље блиско повезане са енергетским тржиштима ЕУ. Ове земље морају да се припреме за несташицу гаса и донесу планове за ванредне ситуације за ублажавање најтежих утицаја на домаћинства и предузећа, укључујући уштеду енергије, повећање енергетске ефикасности и спровођење планова квота/рационисане потрошње. Кампање за промену понашања са фокусом на ефикасност грејања у домовима и зградама, попут облагања прозора и додавања изолације, захтевају релативно минимална улагања и имају тренутни утицај.

„Преклапање криза изазваних ратом у Украјини, текућом пандемијом и порастом цена хране и горива болни су подсетници да владе треба да буду спремне да управљају огромним, неочекиваним шоковима који се врло брзо одвијају“, наводи г-ђа Бјерде. „Потребно је модернизовати системе социјалне заштите, који су темељ напора усмерених против сиромаштва, како би били ефикасни у суочавању са шоковима, и дугорочним изазовима.“

Извештај такође укључује посебан фокус на системе социјалне заштите у региону, који су одиграли кључну улогу у подршци домаћинствима и предузећима током пандемије и, у скорије време, од избијања рата у Украјини.

Одговор региона на пандемију састојао се од два широка типа инструмента политика: мере заштите прихода и мере заштите радних места. У извештају се оцењује ефикасност ових мера у промовисању економског раста, смањењу сиромаштва и очувању радних места, уз налазе да је, краткорочно гледано, већа потрошња на мере заштите радних места повезана са већом запосленошћу и мањим сиромаштвом. Међутим, мање је јасан утицај ових мера на раст.

Ове лекције научене током пандемије су поучне за креаторе политика у томе да системе социјалне заштите учине прилагодљивим и инклузивним како би се ефикасно адресирали краткорочни шокови по економију, али и дугорочни трендови који трансформишу тржишта рада, укључујући глобализацију, демографске трендове, технолошке иновације и утицаје климатских промена и климатске акције.

Интервенције кроз политике за изградњу система социјалне заштите за будућност могу укључивати комбинацију (и) подршке гарантованој минималној ради заштите појединаца и домаћинстава од негативних шокова, (ии) регулаторних реформи које постепено уклањају ограничења у пракси запошљавања и отпуштања у предузећима, и на крају подржавају отварање формалних радних места у приватном сектору и смањење неформалности; (иии) повећаног обухвата и заштите осетљивих група; и (ив) дигитализације ради побољшања квалитета и квантитета пружања услуга.

За више информација и претходна издања Ажурираног економског извештаја за регион ЕЦА, кликните овде

About The World Bank

The World Bank Group has a bold vision: to create a world free of poverty on a livable planet. In more than 100 countries, the World Bank Group provides financing, advice, and innovative solutions that improve lives by creating jobs, strengthening economic growth, and confronting the most urgent global challenges. For more information, please visit www.worldbank.org, www.miga.org, and www.ifc.org.