БЕЧ, 7. октобра 2025. — Привредни раст Западног Балкана биће, према очекивањима, умерено убрзан у 2026, након чега ће у 2027. уследити конкретнији опоравак коме ће допринети снажнији извоз и инвестиције, заједно са попуштањем глобалне економске неизвесности. Како би одржао напредак у приближавању степену развоја Европске уније, регион мора да се усмери на креирање квалитетних радних места, наводи се у новом, данас објављеном извештају Светске банке.
Привредни раст на Западном Балкану успорио је током 2025, будући да је инфлација довела до смањења потрошње док је појачана неизвесност ограничавала трговину и улагања, и то упркос солидном расту зарада и кредита. Фискална политика, и поред благе релаксације, остаје дисциплинована, тако да је дефицит био испод 3% а јавни дуг је наставио кретање силазном путањом.
Према прогнозама Редовног економског извештаја за Западни Балкан, комбиновани привредни раст Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Северне Македоније, Србије и Црне Горе достићи ће 3% у 2025, што је за 0,2 процентна поена ниже од претходних пројекција. Предвиђа се и убрзање раста на 3,1% у 2026, а затим на 3,6% у 2027.
„Западни Балкан остварује напредак и смањује заостајање у развоју у односу на напредније економије Европске Уније, али привредни раст је и даље недовољан да би задовољио амбиције грађана”, каже Шаоћинг Ју, директорка Светске банке за Западни Балкан. „Да би се региону помогло да постане модерна економија, важно је размотрити измене стратегије запошљавања -- као што су подстицање већег учешћа на тржишту рада, унапређење вештина грађана и јачање предузећа кроз дигитална побољшања”, закључила је она.
Табела 1. Изгледи за Западни Балкан, 2022-2027.
(Реални раст БДП-а по тржишним ценама, у процентима)
|
|
|
|
| Разлика од пројекција из пролећа 2025. у процентним поенима
| |||||
| 2022 | 2023 |
2024
| 2025e | 2026f | 2027f |
| 2025f | 2026f | 2027f |
Реални раст БДП-а (у процентима) |
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
Албанија | 4.8 | 4.0 | 4.0 | 3.7 | 3.5 | 3.5 |
| 0.5 | 0.4 | 0.4 |
Босна и Херцеговина | 4.2 | 2.0 | 3.0 | 2.6 | 3.0 | 3.2 |
| -0.1 | -0.1 | -0.3 |
Косово | 4.3 | 4.1 | 4.4 | 3.8 | 3.8 | 3.9 |
| 0.0 | 0.0 | 0.1 |
Црна Гора | 7.7 | 6.5 | 3.2 | 3.3 | 3.2 | 3.2 |
| 0.3 | 0.3 | 0.2 |
Северна Македонија | 2.8 | 2.1 | 2.8 | 3.1 | 3.0 | 3.0 |
| 0.4 | 0.3 | 0.2 |
Србија | 2.6 | 3.8 | 3.9 | 2.8 | 3.0 | 4.0 |
| -0.7 | -0.9 | -0.2 |
Шест економија Западног Балкана | 3.5 | 3.5 | 3.6 | 3.0 | 3.1 | 3.6 |
| -0.2 | -0.5 | -0.1 |
Извор: Светска банка.
Напомена: Процене и пројекције одражавају податке доступне закључно са 20. септембром 2025. e = процена; f = пројекција
БДП = бруто домаћи производ.
Према налазима из овог извештаја, Западни Балкан суочен је са парадоксом на тржишту рада: у појединим секторима присутан је трајан мањак радника, али упоредо са тиме и стопе незапослености су високе – преко 10 одсто – а учешће у радној снази је ниско, испод 55 одсто, нарочито међу женама, младима и старијим одраслима.
Демографска кретања појачавају ове изазове. Радно способно становништво је већ значајно смањено, а, према пројекцијама, очекује се његов пад за скоро 20 одсто до 2050. Ако се наставе тренутна кретања у погледу броја становника, привредног раста и тржишта рада, регион би могао да се суочи са мањком од преко 190.000 радника у току наредних пет година.
Да би „откључао” привредни раст, Западни Балкан мора да уложи у основну инфраструктуру која је од пресудног значаја за стварање радних места. Међу мерама су јачање образовног и система здравствене заштите и повећање стопе учешћа у радној снази, нарочито међу женама. Улагање у саобраћајну, еколошку и енергетску инфраструктуру помоћи ће бржем и ефикаснијем повезивању предузећа и грађана, унапређујући продуктивност.
Поред тога, пословање и раст приватног сектора захтевају јачање јавне управе и пружање подршке за политике којима се подстиче привредни раст, упоредо са креирањем предвидљивог регулаторног окружења. Подстицање конкуренције у кључним секторима попут енергетике и саобраћаја, реформа државних предузећа, поједностављивање прописа и пружање подршке иновативним стартапима омогућиће предузећима да шире своје пословање и побољшају квалитет услуга.
Коначно, активирање приватног капитала требало би да подржи привреду кроз финансирање, улагања, гаранције и осигурање, али истовремено и да подстакне дигитална и зелена унапређења.
***
Више информација и претходна издања Редовног економској извештаја за Западни Балкан можете наћи овде.
Контакти:
Беч: Филип Кохан (Filip Kochan), fkochan@worldbank.org
Београд: Гордана Филиповић, gfilipovic@worldbankgroup.org
Приштина: Љундрим Аљиу (Lundrim Aliu), laliu1@worldbank.org
Скопље: Анита Божиновска, abozinovska@worldbank.org
Сарајево: Јасмина Хаџић, jhadzic@worldbank.org
Тирана: Матилда Дури (Matilda Duri), mduri@worldbank.org
Вашингтон: press@worldbank.org
