МИШЉЕЊЕ 17. септембар 2018.

Суше, поплаве; поплаве, суше…

Време је да се нешто уради око климе на западном Балкану

Уз привредни раст земље западног Балкана бележе и раст ризика од климатских промена и природних катастрофа.

У последњих двадесет година животни стандард у Босни и Херцеговини порастао је шест пута, а скоро три пута у Албанији и Србији.  Све више људи долази до посла а плате расту. Будућност региона је светла, према последњим пројекцијама Светске банке.

Али облаци се навлаче на хоризонту. Паралелно са привредним растом,  који је добродошао, расте и ризик од климатских промена и природних катастрофа, што посебно угрожава осетљиве групе људи.

Историјске поплаве 2014. године изазвале су штете у Босни и Херцеговини од преко две милијарде евра (скоро 15 посто националног бруто дохотка) и преко 1,5 милијарди евра у Србији (или око пет посто српског БДП-а). А прошле године смо били сведоци високих температура које су извитопериле шине на пругама, запалиле десетине пожара широм Балкана, изазвале сушу у Србији због које је учинак пољопривреде опао за скоро десет посто, док је Албанија била принуђена да потроши скоро 200 милиона евра на увоз струје усред разарајуће суше. Сви ови примери јасно нам указују колико је регион подложан шоковима климатских промена.

Image
Линда Ван Гелдер
Овакви временски екстреми брзо, нажалост, постају нова нормалност – до краја века температуре могу порасти чак за четири и више степени Целзијуса у односу на оне које су владале у пре-индустријско добра. То ће довести до све чешћих суша, смањиће пољопривредну производњу, изазвати страшне несташице воде, умањити производњу хидро-енергије – укратко, претиће да поништи деценије привредног развоја.

Све је то, просто, прескупо за било које друштво.

На сву срећу, још увек има времена да се нешто предузме а политичари на западном Балкану могу своја друштва боље припремити за катастрофе сутрашњице ако данас спроводе климатски паметне политике.

Србија предњачи у оваквим мерама. Она је прва у региону увела свеобухватни оквир управљања ризиком од катастрофа, поставши тиме једна од првих земаља у свету која је своје законодавство ускладила са Сендаи правилима. Полазећи од тога, Србија је 2017. године од Светске банке обезбедила 66 милиона евра кредита који јој је увек при руци ако дође до неке природне катастрофе. Овај кредит - први такве врсте у Европи и централној Азији – подразумева да паре стоје на једном рачуну и повлаче се само у случају природне катастрофе, како се не би угрозили други важни, пре свега социјални, фондови државе. Средства су већ коришћена током поплава овог лета како би се финансирао опоравак од поплава. Повучено је 23 милиона евра како би се надокнадиле штете у здравству, школству, пољопривреди и другим областима.

С обзиром на комплексност и трошкове који прате ризике од климатских промена ни једна земља не може и не треба сама да се носи са овом врстом изазова. Уз подршку Глобалног механизма за смањење ризика од катастрофа и за опоравак (ГФДРР) и предприступних фондова Европске уније, Србија примењује ЛИДАР технологију, засновану на дигиталној слици терена, како би утврдила где треба улагати како би се заштитила од поплава.

У Босни и Херцеговини пројекат подржан од Светске банке вредан 86 милиона евра обнавља инфраструктуру заштите од поплава. У Албанији влада примењује одрживе земљишне мере, као што је обнављање шума, како би осигурала снабдевање водом у доба суше и једна је од првих земаља која је забранила коришћење угљеника на ерозивном земљишту. У БЈР Македонији предузимају се мере развоја најважнијих институција и улаже се у неопходну инфраструктуру, обезбеђују се саветодавне услуге и улаже се у земљорадничка домаћинства како би се заштитила пољопривреда. А на Косову и у Црној Гори одржив развој се подстиче улагањем у енергетску ефикасност, кроз бољу изолацију и побољшање система грејања у школама и болницама. У целом региону се инвестира и на главним путним и трговинским коридорима како би се смањио утицај поплава и клизишта на њих.

Сличне иницијативе спроводе се и на нивоу целог региона како би западни Балкан био више од збира његових делова. Уз подршку Светске метеоролошке организације и Светске банке, земље на западном Балкану унапређују размену метеоролошких података што временску прогнозу чини бољом а то побољшава и цео европски метеоролошки систем.

Уз то, прекогранична сарадња ових земаља може да доведе до бољег система раног упозоравања грађана на природне катастрофе и климатске промене.

Та сарадња ће посебно бити подстакнута ове недеље, када се у Београду окупе стручњаци, политичари и остали заинтересовани, на регионалној конференцији под називом Разумевање ризика. Београд је само једно од места на коме научници, представници влада, приватног сектора и невладиног сектора могу да се ухвате у коштац са изазовима климатским промена и упознају се са најновијим достигнућима у овој области.

A како временске прилике у региону постају све неизвесније, владе на Балкану све више треба да предузимају проактивне кораке како би осигурале сигурност и бољи живот својих грађана. Регион ће се боље прилагодити на промене времена - ма какве оне биле – ако обезбеди јаку међународну сарадњу и ако унапред улаже у оно што ће друштво чинити отпорнијим на ове немиле догађаје. 

Api
Api