Сви ми волимо награде – то је просто део људске природе. Имајући то у виду, у Србији су недавно уведене награде које подстичу напредак у спровођењу правде.
Уз подршку Светске банке, Врховни касациони суд Србије овога месеца почео је са доделом награда за судове. Овај програм је тако дизајниран да подстиче основне судове да повећају ефикасност у раду и повећају продуктивност у решавању случајева.
На годишњој конференцији судова у Врњачкој бањи, 11. октобра, Врховни касациони суд дао је награде у две категорије, а добило их је седам судова. Награде су додељене за највећи број решених старих предмета и за највећи број укупно решених предмета по једном судији. Добитници су одабрани на основу објективних п у руке основних судова у Нишу, Лебану, Лесковцу, Новом Саду па Првом, Другом и Трећем основном суду у Београду.
Није то велики новац: 5.000 евра за прво место, 3.000 за друго и 2.000 за треће. Али и то је довољно примамљиво како би се послала порука свим судовима. Правила пак налажу да се паре искористе како би цео суд имао користи. Добитници ће сами одлучити како ће паре утрошити, али ће бирати између ИТ технологије, канцеларијске опреме, или материјала којим ће се улепшати суд (материјал за кречење, биљке или материјал за поправке).
Шта ће то променити? Постоји прегршт истраживања о учинку подстицаја у јавном сектору – а нарочито кад је реч о бољем раду јавних установа кад се њихови службеници награђују. Та истраживања показују да нематеријалне награде имају већи значај у подстицању тимског рада нарочито унутар мањих тимова. Награде дају додатну мотивацију кад се комбинују са признањем од руководилаца и оних који су изнад вас у хијерархији. Широм света доктори, учитељи или порезници реагују на подстицаје који су пажљиво смишљени. Но судови се ту баш нису показали.
Судови су се углавном ослањали на поштовање судских правила (Поднеси тај извештај! Испуни тај стандард!). Понекад би се ослањали на алтруизам како би подстицали запослене (Судови постоје да би служили грађанима! Хајде да применимо право!) Судови су се углавном клонили праксе да дају награде полазећи од идеје да они који у њима раде не треба да буду подстицани за оно што је њихова обавеза.
Модернији судови су развили систем у коме се утврђују циљеви које ваља постићи и систем који то прати. И они теже да се испуни оно што је прописано (Пошаљи више извештаја! Постигни више зацртаног!) Мало је њих који су томе додали награде за оне који испуне или премаше зацртане циљеве. У том је смислу Србија на челу колоне оних који имају нов приступ у правосуђу у Европи зарад побољшања резултата.
Врховни касациони суд има намеру да прошири програм награђивања судова у наредним годинама. А ми једва чекамо да буде више успеха и награда.
Оно што је битно у овој причи је да нису само судови добитници. Крајњи победник је … Србија и српски грађани и пословни људи који очекују брзо и праведно поступање судова.
