Learn how the World Bank Group is helping countries with COVID-19 (coronavirus). Find Out

У ФОКУСУ 18. септембар 2017.

Боља интернет конекција помаже да се унапреде животи људи на Косову

Image

Живот је сада лакши у малом новоизграђеном ромском насељу Колонија, где нова основна инфраструктура укључује и интернет великих брзина.


Колонија је мало насеље у бившој индустријској зони града Ђаковице, на западу Косова. Већина од 120 домаћинстава ту – која обухватају људе из мањинских заједница Рома, Ашкалија и Египћана – свакодневно се бори са сиромаштвом и незапосленошћу. До проше године, живели су у веома запуштеним домовима, пре него што су пројектом који је финансирао донатор изграђене нове куће и уведена основна инфраструктура, укључујући и воду, канализациони систем и поплочане путеве.

Насеље је недавно добило и интернет конекцију – преко оптичког кабла – коју мештани сматрају значајним побољшањем својих живота.

„Рекли су да ће дати и задњи новац да би имали приступ интернету“, каже Фатос Ставиљеци из компаније Фиберлинк, која је обезбедила услугу преко оптичког кабла. „Одлучили смо да испробамо проширење наше оптичке мреже у ову средину, тако да сада свака кућа у насељу Колонија има конекцију на широкопојасни интернет.“ 

Image
Породица Јунику, Колонија


Становници малог насеља Колонија на Косову боре се свакодневно са сиромаштвом и незапосленошћу. Али ствари се мењају на боље захваљујући пројекту финансираном кроз донацију. Насеље је недавно добило и широкопојасни интернет.

Упркос финансијским потешкоћама, мештани насеља Колониа покушавају да редовно плаћају рачун за интернет конекцију. „Сви сада имамо интернет код куће; постао је део нашег живота“, каже 50-годишњи Јетон Јунику, мештанин насеља Колонија. „Плаћање месечне претплате је понекад тешко, али кад год имам новца, покушавам да платим интернет.“

Јетонов 17-годишњи син Мергим објашњава зашто је толико важно да ова заједница има поуздану интернет конекцију. „Већина нас интернет користи да разговара са члановима породице који живе у иностранству“, каже он. „Разговарамо са њима скоро сваког дана и важно је да имамо добру интернет конекцију да бисмо могли да користимо бесплатне услуге телефонског позива попут Скајпа, фејсбука или Вајбера.”

Косово има велику дијаспору, од које је добар део у земљама ЕУ. Заиста, процењује се да један од троје Косоваца живи у иностранству. И, оно што је важно, дознаке које они шаљу на Косово један су од главних покретача привредног раста земље. Приход домаћинстава од дознака износи око 15 % БДП-а Косова, што представља важан део мреже друштвене сигурности. Дознаке допиру до око 20-25 % домаћинстава и обезбеђују значајан приход – посебно за сиромашнија домаћинства, попут домаћинстава у насељу Колонија. 

Image
Оптички каблови протежу се од једне куће до друге у новом ромском насељу Колонија
Мештани насеља Колониа не само да имају користи од приступа интернету, већ су од августа 2017. год. прешли на знатно бржу и поузданију интернет конекцију. То је захваљујући компанији Фиберлинк која користи инфраструктуру оптичких влакана Косовског оператера за пренос енергије, тржиште и систем (КОСТТ), јавне компаније, за размену интернета са друга два интернет провајдера у региону.


"Већина нас интернет користи да разговара са члановима породице који живе у иностранству и важно је да имамо добру интернет конекцију да бисмо могли да користимо бесплатне услуге телефонског позива. "
Мергим Јунику
становник насеља Колонија, 17 година

„Повећали смо свој капацитет да пружамо услуге интернета и поправимо квалитет свих услуга које нудимо својим клијентима“, каже Ставиљеци. „Ово је добра основа за развој наше компаније и за тржиште интернета и комуникационе технологије у земљи“, додаје он.  

Компанија Фиберлинк је, заједно са друга два интернет провајдера (енг. IP) – Vista и АceWаves, који послују у суседним општинама – изразила интересовање за оптичку имовину која је у власништву енергетског предузећа КОСТТ. КОСТТ и три друга ИП преговарали су јуна 2017. год. и потписали уговор – први промет такве врсте на Косову, који непосредно утиче на преко 30.000 корисника. Компаније су сада стекле капацитет да додатно повећају своју базу корисника, пошто би њихова заједничка мрежа – захваљујући приступу мрежи КОСТТ-а – могла да покрије око 60.000 домаћинстава (или 300.000 мештана) у југозападном делу Косова

Image
Косовско предузеће за пренос енергије, тржиште и систем (КОСТТ) изградило је нову мрежу оптичких каблова положених у земљу, укупне дужине 1109 км. У јуну 2017. KOСTT је потписало први уговор о лизингу оптичке мреже са три лиценцирана телеком оператера. Ова иницијатива за дељење инфраструктуре подржана је кроз техничку помоћ Светске банке.

“Наша идеја је од почетка била да делимо део наше оптичке мреже за комерцијалне сврхе које би повећале могућности за ефикаснији и јефтинији интернет сервис за кориснике”, каже Кадри Кадрију, вршилац дужности извршног директора КОСТТ-а.  “Светска банка је подржала са студијама и експертизом о најбољој пракси у коришћењу овог капацитета у будућности”, додаје он. 

КОСТТ је уградио преко 1.100 км оптичке мреже у својим торњевима за пренос струје високе волтаже, чиме је створио моћну широкопојасну мрежу за пружање информационих и комуникационих услуга у свим већим насељима на Косову.

Активним дељењем вишка своје оптичке инфраструктуре, КОСТТ испуњава своје регулаторне и корпоративне услове као предузеће у државном власништву. Поред тога, овај приступ ће помоћи да се отклоне постојећи недостаци у погледу широкопојасне инфраструктуре у руралним срединама, у којима више од једне трећине домаћинстава тренутно нема приступ комерцијалној широкопојасној конекцији. КОСТТ-ово отварање своје оптичке мреже за комерцијално давање у закуп биће незаменљива ствар у премошћавању ове дигиталне поделе.

Очекује се знатно повећање потражње за услугама фиксне и мобилне широкопојасне конекције на Косову. Предвиђено је да ће се број претплатника на фиксну широкопојасну конекцију повећати за 126 % између 2015. и 2020. године, а број претплатника на мобилну широкопојасну конекцију за 205 % током истог периода. Овај тренд представља значајну комерцијалну прилику у земљи.

Ешреф Мазреку, директор компаније Виста, препричава причу о једном од својих корисника из села Студеницани, у близини града Сува Река. Пољопривредник који узгаја краве, уградио је систем за видео надзор како би чувао своју стоку.

„Пољопривредник ми се захваљује сваки пут када ме види“, каже Мазреку. „Каже да његови купци сада не морају да дођу код њега да би се састали. Уместо тога, он продају врши електронским путем.“

Финансијска средства за ову активност обезбедио је Саветодавни орган за јавно-приватну инфраструктуру (енг. PPIAF)*. 


video


---

Саветодавни орган за јавно-приватну инфраструктуру (енг. PPIAF) орган је задужен за мулти донаторску техничку помоћ, а финансирају га 11 мултилатералних и билатералних донатора. Успостављен 1999. год. као заједничка иницијатива влада Јапана и Уједињеног Краљевства, радећи тесно и смештен у оквиру Групе Светске банке, PPIAF је катализатор за повећање учешћа приватног сектора на тржиштима у развоју. Његов задатак је да помогне да се елиминише сиромаштво и повећа узајамни просперитет у земљама у развоју давањем помоћи приватном сектору да се укључи у инфраструктуру.


Api
Api