Успорени раст одлаже економски опоравак тржишта у настајању Европе и Централне Азије

ВАШИНГТОН, 11. априла 2024. – Економска активност на тржиштима у настајању и економијама у развоју у региону Европе и Централне Азије вероватно ће се успорити ове године, будући да на изгледе за раст регије негативно утичу слабија глобална економија, рестриктивне монетарне политике, успоравање привреде у Кини и ниже цене сировина, наводи се у данас објављеном Економском извештају Светске банке за овај регион.

Привредни раст у овом региону вероватно ће се ове године успорити на 2,8%, након значајног повећања на 3,3% из 2023. које је уследило пошто су се привреде како Русије тако и ратом погођене Украјине вратиле на пут раста, као и услед снажнијег опоравка у Централној Азији. Према очекивањима, регионални привредни раст остаће вероватно суштински непромењен и у 2025. години.

Бројне препреке чине ове изгледе неизвесним. Неочекивано спор опоравак кључних трговинских партнера, нарочито у еврозони, рестриктивне монетарне политике и погоршање геополитичких кретања могли би додатно да оптерете раст у читавом региону.

„Земље Европе и Централне Азије и даље су суочене са бројним кризама које посебно отежава изазовно глобално окружење раста“, рекла је Антонела Басани, потпредседница Светске банке за регион Европе и Централне Азије. „Поновно покретање раста продуктивности кроз подстицање пословне динамичности привреде и унапређење отпорности на ризике које носе климатске промене може помоћи да се заштите грађани овог региона, али и да се убрза економски раст“, додала је Басани.

Успорени раст додатно ће одложити опоравак региона од последица недавних шокова, укључујући и напад Русије на Украјину који и даље траје, пандемију и кризу трошкова живота из 2022.

Инфлација је опала брже него што се претходно очекивало на тржиштима у настајању и економијама у развоју Европе и Централне Азије, првенствено услед оштрог пада глобалних цена енергената и хране. Средња годишња стопа инфлације мерене индексом потрошачких цена у овом региону снижена је у фебруару 2024. на 4,2% са 15% забележених почетком 2023. Па ипак, криза трошкова живота из 2022. и даље утиче на домаћинства, и то упркос прошлогодишњем порасту реалних прихода.

У Украјини се ове године очекује успоравање темпа опоравка на 3,2% са 4,8% из 2023, што одражава слабију жетву и упоран мањак радне снаге. Економски изгледи ове земље и даље зависе од подршке донатора и трајања руске агресије. Према недавним проценама Светске банке и њених партнерских институција, трошкови обнове и опоравка Украјине порасли су на 486 милијарди долара, што је преко два пута више од предратне величине украјинске економије из 2021.

И у Турској се ове године такође предвиђа слабљење раста, и то на 3% - што је најнижа стопа још од 2009, ако се изузму године пандемије – пошто се очекује да ће мере макроекономске консолидације ограничити домаћу тражњу. Пад цена нафте на светском тржишту снизиће изгледе широм Централне Азије, где ће се раст успорити на 4,1% ове године са процењених 5,5% из 2023.

Најновији извештај садржи и посебно поглавље о искоришћењу потенцијала приватног сектора. У њему се наводи да су економски развој у овом региону до сада карактерисали транзиција од планске ка тржишној привреди, реализација обимних и дубоких структурних реформи и избијање приватне иницијативе у први план као главног покретача раста и просперитета.

За непуне три деценије, 12 земаља овог региона приступило је Европској унији. Преображај тих држава у тржишне економије интегрисане у ЕУ, са робусним институцијама и структурама производње, упућује на значајне домете реформи у појединим земљама ове регије, међу којима неке сада остварују висок ниво дохотка.

„Приватни сектор у неким земљама региона суочен је са препрекама које му ограничавају могућности за раст и увођење иновација“, рекао је Ивајло Изворски, главни економиста Светске банке за регион Европе и Централне Азије. „Поспешивање пословне динамичности привреде захтеваће суочавање са више изазова, међу којима су унапређење конкурентског окружења, смањење учешћа државе у привреди, драстично јачање квалитета образовања и повећање доступности финансијских средстава за привреднике“, додао је он.

Напори за јачање конкуренције и слободе тржишта требало би да се усмере на смањење баријера за улазак на тржиште и поједностављење изласка са њега за непродуктивне фирме. Значајно присуство државних предузећа такође представља битну препреку за стварање окружења у коме ће приватне компаније пословати равноправно.

Приватне фирме суочене су и са неадекватно образованом радном снагом и значајним јазовима вештина, који представљају битна ограничења за раст. На кратак рок не помажу ни високе стопе емиграције младих и радника са потребним вештинама. Боље образована радна снага повезује се са вишом стопом продуктивности и може довести до више иновација.

Маса банкарских кредита одобрених приватном сектору релативно је мала и није се повећавала током претходне деценије. Да би убрзале раст продуктивности и повећале иновације, фирме морају имати приступ дугорочним изворима финансирања.

About The World Bank

The World Bank Group has a bold vision: to create a world free of poverty on a livable planet. In more than 100 countries, the World Bank Group provides financing, advice, and innovative solutions that improve lives by creating jobs, strengthening economic growth, and confronting the most urgent global challenges. For more information, please visit www.worldbank.org, www.miga.org, and www.ifc.org.