БЕЧ, 19. октобар 2023. – Након успоравања у 2023, очекује се умерено убрзање економског раста на Западном Балкану на 3 одсто у 2024, у условима даљег опоравка у Европској унији, главном трговинском партнеру овог региона, док би нижа инфлација требало да допринесе расту расположивог дохотка и пружи подршку потрошњи, наводи се у новом, данас објављеном Редовном економском извештају Светске банке.
Темпо раста који ће регион забележити у 2024. биће бржи него у 2023, али стопа раста може бити нижа за 0,1 одсто од оне коју је Светска банка прогнозирала у претходном, априлском издању овог извештаја. Пројекција раста за 2025. остала је непромењена и износи 3,5 одсто.
Табела. Изгледи за Западни Балкан, 2020-2025.
Разлике у односу на пројекције из априла 2023. (у процентним поенима) | |||||||||
| 2020 | 2021 | 2022 | 2023e | 2024f | 2025f | 2023e | 2024f | 2025f | |
| Реални раст БДП-а (у %) | |||||||||
| Албанија | -3.3 | 8.9 | 4.8 | 3.6 | 3.2 | 3.2 | 0.8 | -0.1 | -0.1 |
| Босна и Херцеговина | -3.0 | 7.4 | 3.9 | 2.2 | 2.8 | 3.4 | -0.3 | -0.2 | -0.1 |
| Косово | -5.3 | 10.7 | 5.2 | 3.2 | 3.9 | 4.0 | -0.5 | -0.5 | -0.2 |
| Северна Македонија | -4.7 | 3.9 | 2.1 | 1.8 | 2.5 | 2.9 | -0.6 | -0.2 | 0.0 |
| Црна Гора | -15.3 | 13.0 | 6.4 | 4.8 | 3.2 | 3.1 | 1.4 | 0.1 | 0.2 |
| Србија | -0.9 | 7.5 | 2.3 | 2.0 | 3.0 | 3.8 | -0.3 | 0.0 | 0.0 |
| Шест земаља Западног Балкана | -3.0 | 7.8 | 3.3 | 2.5 | 3.0 | 3.5 | -0.1 | -0.1 | 0.0 |
Између земаља ипак постоје разлике у брзини опоравка и повратка на нивое оствариване пре избијања пандемије. Раст је у Црној Гори и Албанији у 2023. био снажнији од очекиваног, чему је између осталог допринела успешна туристичка сезона, а у 2024. се може делимично успорити. Према пројекцијама, раст ће се у 2024. убрзати у Србији, Северној Македонији и Босни и Херцеговини, као и на Косову, под утицајем повећања потрошње и инвестиција.
„Упркос вишеструким шоковима, земље Западног Балкана успеле су да забележе раст, отворе нова радна места и смање степен сиромаштва, што указује на снажне основне економске показатеље овог региона“, рекла је Шаоћинг Ју, директорка Светске банке за Западни Балкан. „Охрабрује чињеница да Западни Балкан наставља да остварује напредак у сустизању развијенијих економија Западне Европе. Међутим, конвергенција се одвија неједнаком брзином, што захтева циљане реформе како би се опоравак консолидовао и прерастао у одрживи раст“, закључила је она.
Упркос очекивањима, тржиште рада на Западном Балкану наставило је да јача у 2023. Просечна стопа запослености у овом региону достигла је нову историјски највишу вредност од скоро 48 одсто, а од средине 2022. до средине 2023. отворено је 103.000 нових радних места. Напредак је био најснажнији у Албанији, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Истовремено, недостатак радне снаге и даље је међу најзначајнијим проблемима које наводе привредници на Западном Балкану. Упркос недавним помацима регистрованим у годинама након пандемије, учешће у радној снази још увек је ниско, што, уз дубок родни јаз, отежава даље смањење сиромаштва.
Овај регион мора не само да отклони препреке за веће учешће у радној снази, већ и да убрза економску конвергенцију са напреднијим економијама Европе, наводи се у извештају. Поред тих напора, потребни су и бржа зелена транзиција и већи обим улагања у повећање отпорности на елементарне непогоде, између осталог и у пољопривреди.
„Пољопривреда је један од сектора на који најзначајније утичу суше, скраћивање годишњих доба и непредвидивост образаца временских прилика. Ако заштите пољопривреду од природних ризика и учине је отпорнијом, економије Западног Балкана могле би да наставе да повећавају продуктивност пољопривреде упркос неповољном утицају климатских промена и буду у стању да одрживо производе више квалитетне хране за домаће потребе, али и за извоз, између осталог и у ЕУ,“ изјавила је Наташа Рово, виша економисткиња Светске банке и један од аутора извештаја. „За то је потребно унапређење јавних политика и улагања како би се подстакло што шире усвајање климатски паметних технологија и пракси међу пољопривредницима, уз подршку снажнијих јавних институција које су од пресудног значаја за одрживи раст пољопривреде,“ додала је Рово.
Иако се пољопривредни сектор у региону смањује, и даље је веома релевантан: примера ради, у ових шест земаља у пољопривреди је запослено између седам и 35 одсто становника. Озелењавање пољопривреде стога нуди прилику за подизање продуктивности, конкурентности и отпорности овог сектора, и то путем сврсисходнијег коришћења доступних јавних средстава, знања и иновација, наводи се у извештају.
Контакти:
У Бечу: Филип Кохан (Filip Kochan), fkochan@worldbank.org
У Београду: Гордана Филиповић, gfilipovic@worldbankgroup.org
У Приштини: Љундрим Аљиу (Lundrim Aliu), laliu1@worldbank.org
У Скопљу: Анита Божиновска, abozinovska@worldbank.org
У Сарајеву: Јасмина Хоџић, jhadzic@worldbank.org
У Тирани: Ана Ђокутај (Ana Gjokutaj), agjokutaj@worldbank.org
Више информација и претходна издања Редовног економској извештаја за Западни можете наћи на овој адреси.
