Економска активност у Европи и Централној Азији се побољшава, али раст је и даље спорији него пре пандемије

ВАШИНГТОН, 5. октобар 2023. – Пројектована стопа економског раста за 2023. на тржиштима у настајању и економијама у развоју региона Европе и Централне Азије повећана је на 2,4%, наводи се у данас објављеном Економском извештају Светске банке за овај регион.

Јачање раста одражава позитивније пројекције за ратом погођену Украјину, али и за Централну Азију, као и за отпорност потрошње у Турској и привредни раст у Русији који бележи стопу већу од очекиване услед раста државне потрошње на војску и социјалне трансфере. Искључујући Русију и Украјину, у 2023. се предвиђа привредни раст региона за 3%. Упркос томе, раст је и даље слабији у поређењу са дугорочним просеком из периода пре избијања пандемије. У целини, очекује се да ће у 2023. економски раст у половини земаља Европе и Централне Азије бити спорији или скоро непромењен у односу на 2022.

У 2024. и 2025. очекује се раст по стопи од 2,6% годишње због слабије експанзије у Европској унији (ЕУ) – највећем трговинском партнеру овог региона – високе инфлације, рестриктивнијих услова финансирања и негативних ефеката руске инвазије на Украјину.

„Преклапање шокова који су последица руског напада на Украјину, кризе трошкова живота и климатских ризика ствара енормне изазове за Европу и Централну Азију“, рекла је Антонела Басани, потпредседница Светске банке задужена за регион Европе и Централне Азије. „Биће неопходан нов приступ како би ове земље поновно оживеле раст продуктивности, оствариле боље економске и социјалне резултате, унапредиле отпорност и убрзале напоре усмерене на декарбонизацију економије“, закључила је Басани.

Негативни ризици оптерећују будуће изгледе тржишта у настајању и економија у развоју Европе и Централне Азије. Висока инфлација може остати присутна у условима појачане колебљивости глобалних робних тржишта и раста цена енергената. Растућа ограничења у приступу изворима финансирања могу довести до веће нестабилности и рестриктивности на глобалним финансијским тржиштима. Привредни раст је од 2020. до 2024. слабији него у било ком другом петогодишњем периоду од 1990. наовамо, а могао би и додатно да успори.

„Фискални дефицити су ове године углавном непромењени, иако су државе раније планирале да спроведу фискалну консолидацију након значајног повећања јавне потрошње у претходних неколико година услед пандемије ковида и кризе трошкова живота“, изјавио је Ивајло Изворски, главни економиста Светске банке за регион Европе и Централне Азије. „Растући трошкови које изазивају старење становништва, веће отплате камата, улагања неопходна ради ублажавања климатских промена и прилагођавања на њих, као и потреба за отклањањем последица других истовремених криза вршиће притисак несмањеног интензитета на државне буџете“, додао је он.

Економија Украјине ће ове године највероватније остварити раст од 3,5% након контракције од 29,1% забележене у 2022, години у којој је Русија извршила инвазију на ову земљу, и то захваљујући стабилнијем снабдевању електричном енергијом, расту државне потрошње, наставку подршке донатора, бољој жетви и преусмеравању дела извоза преко западних граница те државе.

У Турској се ове године очекује раст од 4,2%, што одражава смањену неизвесност у погледу јавних политика и отпорност потрошачке тражње. Међутим, темпо раста ће се у 2024. и 2025. вероватно успорити на просечних 3,5% уз хлађење домаће тражње услед повећања каматних стопа и постепене фискалне консолидације. У Русији, раст државних расхода и отпорност потрошње вероватно ће довести до раста од 1,6% у 2023, након чега ће се ова стопа снизити на 1,3% у 2024. и 0,9% у 2025. због ограничених капацитета и успоравања потрошачке тражње.

У Централној Азији се ове године очекује јачање раста на 4,8%, након чега би, према пројекцијама, стопа раста у 2024. и 2025. требало да се задржи на просечних 4,7%, и то под претпоставком да дође до успоравања инфлације.

Насупрот томе, пројекције указују на вероватно успоравање раста на Западном Балкану на 2,5% у овој години, после чега се очекује њено повећање на 3,3% у 2024. и 2025, чему ће допринети ублажавање инфлаторних притисака, постепени опоравак извоза и повећани јавни расходи на инфраструктурне пројекте које подржавају донатори. Потрошња је током 2023. остала отпорна у Албанији и Македонији, на Косову, као и у Црној Гори, услед позитивног утицаја опоравка туризма, али је доживела пад у Босни и Херцеговини, Северној Македонији и Србији због слабије извозне тражње у ЕУ.

Снажнија трговинска размена и већи приливи новца и људи настављају да подстичу економску активност у појединим економијама, и то нарочито у земљама Централне Азије и Јужног Кавказа. Јерменија, Грузија и Таџикистан већ другу годину за редом бележе највише стопе раста у овом региону.

About The World Bank

The World Bank Group has a bold vision: to create a world free of poverty on a livable planet. In more than 100 countries, the World Bank Group provides financing, advice, and innovative solutions that improve lives by creating jobs, strengthening economic growth, and confronting the most urgent global challenges. For more information, please visit www.worldbank.org, www.miga.org, and www.ifc.org.