Напад Русије на Украјину и криза трошкова живота умањују изгледе за економски раст у земљама у развоју Европе и Централне Азије

ВАШИНГТОН, 6. април 2023. – Економска активност у региону Европе и Централне Азије ове године вероватно ће остати нижа под утицајем последица напада Русије на Украјину, упорно високе инфлације и рестриктивнијих услова финансирања, наводи се у данас објављеном најновијем издању Економског извештаја Светске банке за овај регион.

У овом тренутку се очекује да економски раст региона у 2023. буде 1,4%, што је значајно више од претходно претпостављених 0,1%. Та позитивна, мада значајно смањена економска активност у 2023. одражава нешто блажу контракцију руске економије и побољшане изгледе за Украјину. Према очекивањима, раст у региону повећаће се на просечних 2,7% у 2024. и 2025. уз попуштање инфлације, опоравак домаће тражње и побољшање спољашњег окружења.

Услед наглог пораста потрошачких цена, и то нарочито хране и енергената, средња годишња стопа инфлације достигла је крајем 2022. на тржиштима у настајању и земљама у развоју Европе и Централне Азије 15,9%, што представља највиши ниво у протеклих 20 година као и највишу стопу забележену међу свим регионима у развоју. Инфлација је у земљама Европе и Централне Азије у просеку износила мање од 4% пре него што је почела да расте 2021.

Будући изгледи су и даље крајње неизвесни. Раст у 2023. може бити слабији ако дође до даље ескалације рата изазваног нападом Русије на Украјину, наставка раста цена хране и енергената или убрзаног повећања каматних стопа широм света или у региону, као и ако се изненадно промени правац прилива капитала у овај регион. На раст се могу одразити и недавна дешавања у банкарском сектору појединих развијених економија.

Према пројекцијама, економија Украјине ће ове године остварити раст од 0,5% након шокантног пада од 29,2% из 2022. године када је Русија извршила инвазију на ову земљу. Иако је економска штета коју Украјина трпи због агресије огромна, поновно отварање лука на црноморској обали Украјине и обнављање трговине житарицама, као и значајна донаторска помоћ, пружиће ове године подршку економској активности. Недавне процене Светске банке говоре да су трошкови обнове и опоравка Украјине сада достигли 411 милијарди долара, што је више него двоструко већи износ од укупне вредности економије Украјине из 2021, пре избијања рата.

У Турској су 6. фебруара 2023. забележена два разорна земљотреса која су, према проценама Светске банке, изазвала непосредну штету од око 34,2 милијарде долара, односно 4% БДП-а ове земље из 2021. Стварни трошкови неопходни да се задовоље све потребе за опоравком и обновом могли би бити двоструко већи од износа саме непосредне штете. Када се у предвиђања укључи и утицај недавних земљотреса, за 2023. се пројектује стопа раста од 3,2%, која ће се у периоду од 2024. до 2025 повећати на просечних 4,2% као резултат државне подршке домаћинствима и улагања везаних за обнову.

Узимајући у обзир успорени привредни раст и високу инфлацију, извештај садржи и поглавље са посебним освртом на кризу трошкова живота у коме се разматра утицај високе инфлације на животни стандард грађана региона.

„Инфлација умањује реалну вредност прихода појединаца – а висока инфлација има далеко већи утицај на најсиромашније него на најбогатије сегменте становништва“, казао је Ивајло Изворски (Ivailo Izvorski), главни економиста Светске банке за регион Европе и Централне Азије. „Како би се боље заштитиле осетљиве групе и подстакао раст, при изради јавних политика у обзир би требало узети различите ефекте инфлације на популације са различитим приходима и користити прецизније показатеље за мерење стварних трошкова које због високих цена трпе најсиромашнији“,додао је Изворски.

Владе земаља региона су на кризу трошкова живота одговориле социјалном помоћи и субвенцијама, које су између осталог подразумевале мораторијум на раст цена енергената, смањење цена јавног превоза и ограничење цена електричне енергије и природног гаса за домаћинства и привреду.

Резултати анализе представљени у извештају, међутим, указују на неједнак терет кризе трошкова живота. Утврђено је да је инфлација за најсиромашнијих 10% грађана била за 2 процентна поена виша него за најбогатијих 10%. Та разлика је премашила 5 процентних поена у појединим земљама региона као што су Молдавија, Црна Гора и Северна Македонија.

Ако се при дефинисању јавних политика не буду узеле у обзир разлике у стопама инфлације са којима се суочавају домаћинства, подршка осетљивим групама лако може бити неадекватна, а такве мере се могу показати како неефикасним, тако и недовољно делотворним, наводи се у извештају. Аутори препоручују примену не само стандардних индекса потрошачких цена (ИПЦ) већ и других мерила како би се прецизније утврдили стварни трошкови живота најсиромашнијих грађана. То је од пресудног значаја за израду бољих јавних политика усмерених на подстицање раста и смањење сиромаштва.

About The World Bank

The World Bank Group has a bold vision: to create a world free of poverty on a livable planet. In more than 100 countries, the World Bank Group provides financing, advice, and innovative solutions that improve lives by creating jobs, strengthening economic growth, and confronting the most urgent global challenges. For more information, please visit www.worldbank.org, www.miga.org, and www.ifc.org.