Подстицање улагања у здравство и образовање кључ je снажног постпандемијског привредног опоравка у растућим економијама Европе и централне Азије

Вашингтон, 7. октобра 2020. - Растуће економије и привреде земаља у развоју региона Европе и централне Азије доживеће ове године пад активности од 4,4 процента, што представља најгору рецесију од глобалне финансијске кризе 2008, наводи се у данас објављеном новом издању Економског извештаја Светске банке за овај регион.

Опоравак економске активности очекује се 2021. године, у распону од 1,1 одсто до 3,3 одсто. Овакава прогноза и даље је веома неизвесна, уз ризик лошијег исхода.

Темпо опоравка зависи од трајања пандемије корона вируса (COVID-19), расположивости и дистрибуције вакцина као и размера побољшања глобалне трговине и инвестиција. Као резултат, раст у региону може бити слабији од очекиваног у случају погоршања пандемије.

„У овако изазовним временима, земље Европе и централне Азије морају се планирати за период након тренутних криза и припреме за снажан постпандемијски опоравак“, каже Ана Бјерде, потпредседница Светске банке за Европу и централну Азију. ‚‚То значи оснаживање управе, побољшање инвестиционе климе, као и подстицање иновација и дигиталног развоја. Знатне и континуиране инвестиције у квалитетно образовање и здравство биће посебно значајно."

Очекује се да пандемијом подстакнут пад економске активности у 2020. повећа сиромаштво у свим земљама региона. Уз границу сиромаштва од 3,2 долара на дан, додатних 2,2 милиона људи могло би да западне у сиромаштво. Уз границу сиромаштва од 5,5 долара на дан, која се обично користи као дефиниција за земље које по правилу припадају групама са вишим средњим дохотком, чак 6 милиона људи могло би постати сиромашно.

Пандемија је негативно утицала и на образовање и здравство у региону. Вирус је већ убио хиљаде људи, а неки од оних који су се опоравили имаће дуготрајне здравствене последице. Затварање школа може довести до губитака у учењу који је еквивалентан трећини пуне школске године и вероватно ће појачати неједнакости, угрожавајући више студенте из осиромашених средина.

Закључак посебне анализе у извештају је да кључ снажног опоравка у региону лежи у побољшању приступа и квалитетном терцијарном образовању као и смањењу здравствених ризика за одрасле. И док земље у региону пружају релативно добро основно образовање и здравствене услуге, према Индексу људског капитала (енг. Human Capital Index) Светске банке, потребно је више учинити за појединце и неке земље ради успеха у будућности.

„Пуко преживљавање је недовољно, као што је недовољно завршити само основно образовање. Одрасли треба да остану здрави, активни и продуктивни за цео живот,“ каже Асли Демиргич-Кунт, главна економисткиња Светске банке за Европу и централну Азију. ‚‚Посебно је важно смањити здравствене ризике од гојазности, пушења и прекомерног конзумирања алкохола који могу да угрозе активно и продуктивно старење, док институције вишег образовања треба да припремају студенте за изазове данашњег тржишта рада."

У целом региону, више од 18 процената становништва је гојазно, готово 23 процента периодично прекомерно конзумира алкохол и готово 26 процената су пушачи. Ови здравствени ризици посебно су изражени у источној Европи и Русији, где је очекивани животни век најнижи у региону. Учесталост ових ризика не само да повећава изгледе за развој стања као што су кардиоваскуларне болести, већ и за смртност и здравствене последице инфективних болести као што је Ковид-19.

Квалитетно више образовање од изузетног је значаја да би људи остали конкурентни на тржиштима рада која се брзо мењају. Побољшање система вишег образовања у земљама западног Балкана, источне Европе, јужног Кавказа и централне Азије помогло би им да задрже висококвалификовану радну снагу у јеку континуираног одлива становништва.

Родни јаз у образовању и здравству широм региона је ограничен, а тамо где постоји, углавном фаворизује жене. У ствари, у извештају се истиче да управо мушкарци треба да хватају корак у области основног и вишег образовања. Ипак, у свим земљама, присуство женa у науци, технологији, инжењерству и математици (СТЕМ) знатно је ниже него присуство мушкараца. Ово има важне импликације, пошто особе са терцијарним дипломама у СТЕМ дисциплинама имају веће изгледе за посао и већу зараду.

Велике родне разлике постоје и када је реч о конзумирању дувана и алкохола, а обе навике су далеко присутније код мушкараца. Као резултат таквих навика, стопа смртности је већа код мушкараца него код жена у целом региону, посебно у Русији и источној Европи.

Затварање родног јаза за мушкарце у основном и вишем образовању, повећање професионалних амбиција жена и развој интервентних мера као што је подизање пореза на алкохол и дуван како би се смањила учесталост пушења и прекомерног конзумирања алкохола међу мушкарцима су најважнији изазови, истиче се у извештају.

Пандемија коронавируса и пратеће мере за сузбијање њених ефеката имају снажан утицај на српску привреду, за коју се очекује улазак у рецесију са пројектованим падом БДП-а од 3 одсто u 2020. Опоравак, спорим темпом, започеће 2021. године. Србија треба да ради даље на отклањању препрека за раст приватног сектора које су последица слабе управе и бирократије, наводи се у извештају.

About The World Bank

The World Bank Group has a bold vision: to create a world free of poverty on a livable planet. In more than 100 countries, the World Bank Group provides financing, advice, and innovative solutions that improve lives by creating jobs, strengthening economic growth, and confronting the most urgent global challenges. For more information, please visit www.worldbank.org, www.miga.org, and www.ifc.org.