САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Pravosudni sistem Srbije mora da obrati pažnju na oblasti koje se nalaze ispod proseka učinka, navodi Svetska banka

3. фебруар 2015.


Predstavljena “Funkcionalna analiza pravosuđa Srbije” koju je izradila Svetska banka

BEOGRAD, 3. februar 2015 — pravosuđe Srbije zaostaje za državama članicama Evropske unije, uključujući EU11, a na one oblasti koje se nalaze ispod proseka učinka potrebno je posebno obratiti pažnju, navodi se u Funkcionalnoj analizi pravosuđa Srbije koju je pripremila Svetska banka, a koja je predstavljena danas u Beogradu.

Analiza sadrži sveobuhvatnu procenu funkcionisanja pravosuđa, kao i šta je potrebno učiniti kako bi se dostigli standardi EU. Analiza je pripremljena na početku rada u okviru poglavlja 23 i predstavlja polaznu osnovu u budućim naporima da se pravosuđe Srbije usaglasi sa standardima EU.

„Trenutak završetka Funkcionalne analize je savršen za nas u procesu priprema za poglavlje 23“, rekao je ministar pravde, Nikola Selaković.

„Mnogi sudovi imaju dobar učinak u poređenju sa EU standardima, dok su drugi ispod proseka, tako da je ukupna slika mešovita,“ kaže Klaus Deker, stariji stručnjak Svetske banke za javni sektor.

„Nedoslednost predstavlja poseban problem s obzirom da građani očekuju jednak pristup i jednoobraznost primene prava“, kaže Džordža Harli, stručnjak za reformu pravosuđa Svetske banke. „U narednom periodu potrebno je preduzeti mere koje će se odnositi na oblasti koje su ispod proseka. Ukoliko bi se usmeriti na podizanje učinka onih sudova koji beleže najslabili učinak u odnosu na trenutni prosek rezultati pravosuđa Srbije bili bi u skladu sa evropskim.“   

U Analizi se ističe da pravosuđe može biti previše skupo za prosečnog građanina Srbije, pre svega zbog visokih advokatskih tarifa i sudskih taksi. Posebno siromašni građani nemaju adekvatnu podršku: dostupnost pravne pomoći je nejednaka i nedosledna je primena oslobađanja od plaćanja sudskih taksi. Prema Svetskoj banci, ovi problemi mogu imati za posledicu odvraćanje investitora i prouzrokovati negativne efekte na poslovnu klimu. Više od dve trećine poslovnog sektora je izjavilo da je sudski sistem jedna od značajnih ili umerenih prepreka za njihov rad.

U Analizi se ističu ključni prioriteti koji mogu usmeriti pravosuđe Srbije na pravi put. Uvođenje liste ključnih pokazatelja učinka može predstavljati polaznu osnovu, navodi se u Analizi. Jačanje upravljanja u sudovima tako što će se identifikovati i nagraditi sudovi s višim učinkom i sprovesti planovi poboljšanja učinka u drugim sudovima može poboljšati učinak čitavog sistema. U Analizi je predloženo da se primeri inovacija, u kojima je proaktivni predsednik suda ostvario dobre rezultate, primene na teritoriji cele zemlje.

Istovremeno, programi stalne obuke za sudije, tužioce i pravosudno osoblje podiglo bi kapacitete ljudi koji već rade u sistemu. Prepreke u proceduri je potrebno ukloniti. Program smanjenja starih predmeta treba da se fokusira na one slučajeve koji nepotrebno zagušuju sistem. U izveštaju se preporučuje uvođenje standardizovanog pristupa rutinskim aspektima u procesurianju predmeta, kao što su kontrolne liste i obrasci. Takođe se zagovara pooštravanja prakse zakazivanja ročišta, uključujući zakazivanje ročišta tokom čitavog dana i potpunu primenu funkcionalnosti softvera za upravljanje predmetima.

Srećom,pravosuđe je dobroj poziciji da sprovede navedene reforme, navodi se u Analizi. Opšti nivo budžetske potrošnje je u skladu sa prosekom u EU i postoje mogućnosti za racionalizaciju povećavanjem produktivnosti i inovacija.

Srđan Svirčev, stručnjak Svetske banke za javni sektor navodi: „Na primer, sudovi u Srbiji imaju priliv od oko 13.8 novih predmeta na 100 stanovnika, što je malo manje od proseka u EU. Takođe, Srbija ima gotovo duplo veći odnos sudija prema broju stanovnika od proseka EU. Mnogi sudovi reše manji broj predmeta nego što se razumno može očekivati, a neke sudije reše manje predmeta od svojih kolega.“

Analiza predstavlja osnovu za vlasti u Srbiji da razviju Akcioni plan za poglavlje 23 u procesu pristupanja EU. Svirčev dodaje „proces saradnje srpskih vlasti, Evropske komisije i Svetske banke u toku izrade Funkcionalne analize pravosuđa bio je izuzetan. Srbija je sada bolje informisana od bilo koje zemlje koja je prošla proces pristupanja i zbog toga možemo biti ponosni. Srbija je na dobrom putu u pogledu poglavlja 23 i to je potrebno nastaviti.“

Funkcionalna analiza pravosuđa Srbije nalazi se na internet stranici: http://www.mdtfjss.org.rs

Izrada Analiza finansirana je kroz Višedonatorski trust fond za podršku pravosudnom sektoru u Srbiji, koji je osnovan zahvaljujući velikodušnim doprinosima EU Delegacije u Srbiji, Odeljenja za međunarodnu saradnju Ujedinjenog Kraljevstva, Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju, Norveške, Danske, Holandija, Slovenije, Španije i Švajcarske.



Контакти за медије
Beograd
Vesna Kostić
Тел. : +381 11 3023 723
vkostic@worldbank.org
Vašington
Kristin Šreder-King
Тел. : +1-202-458-2736
kschrader@worldbank.org



Саопштење бр.:
2015/ECA/053

Api
Api