Kad malo bolje razmislite, malo je poslova na koje čovek može da bude ponosan kao što je taj da bude "državni službenik". Na žalost, mnoge birokrate se ne ponašaju kao da su svesni da su oni tu da služe građanima, koji - izgleda da birokrate to često zaboravljaju - izdvajaju pare za njihove plate.
Nedavno sam se vratio sa putovanja po Srbiji prilično depresivan. Video sam ljude na terenu koji se veoma trude da donacija Svetske banke za razvoj jednog veoma siromašnog kraja da najbolje rezultate. Između njih i nekih ljudi koji sebe nazivaju "državnim službenicima" u Beogradu kao da ne postoji nikakva veza. Ovi drugi kao da misle da je njihova dužnost da zagorčaju život ovim prvim koliko god to mogu tako što pred njih postavljaju razne neopravdane i, ako mogu da primetim, glupe birokratske barijere. Evo primera: nedavno je jedna gospodja sela u autobus u tri ujutru, prevalila 600 kilometara da bi došla u Beograd po potpis na dokumenta kako bi se sredstva donacije iskoristila. Birokrata/kinja u Beogradu, navodno "državni/a službenik/ca" vratio/la ju je nazad i rekao/la da dodje drugi dan jer je umesto kose upotrebila ravnu crtu u tekstu jednog zvaničnog dokumenta!!! Problem je mogao biti rešen na licu mesta uz pomoć kompjutera i štampača.
Kao rezultat ovakvog ponašanja vreme prolazi, koristi od pomoći ne dopire do onih kojima je namenjena i kojima je jako potrebna i, na kraju, pare iz donacije mogu da propadnu jer je njihovo korišćenje vremenski ograničeno. Da li je reč o nesposobnosti? O strahu ili nameri da birokratkinja "pokrije" sebe umesto da nešto uradi da stvari krenu napred? Ili je prosto reč o uživanju u tome da se pokaže ko je "gazda u kući"?
Kad se Srbija nalazi u ovako teškoj situaciji onda svi treba zajedno da rade na tome da život građana i poslovnih ljudi bude lakši, a ne komplikovaniji. Sećam se da je prvi poslodavac kod koga sam radio, u Kanadi, na radne stolove ugravirao nešto vrlo jednostavno: "ne postoje problemi, postoje samo rešenja". Kompanija je, naime, želela da njeni zaposleni veruju kako je njihov posao da nalaze rešenja i da preduzimaju akcije koje će doprineti uspehu firme i zadovoljstvu klijenata, a ne da svima stvaraju problem. Možda ovu izreku treba ugravirati i po radnim stolovima svih zaposlenih u državnoj administraciji i državnim službama, i na republičkom i na lokalnom nivou, i onda preduzeti mere koje će ljude navesti da rade i da ostvaruju rezultate?
