Беч, 29. април 2026—Привредни раст земаља Западног Балкана остаће успорен током 2026. и 2027. године, под утицајем ефеката конфликта на Блиском истоку, упорне инфлације и појачане неизвесности. Да би се задржао замах реформи у земљама региона које се суочавају са мањком радне снаге, активирање радне снаге биће од кључног значаја, према проценама изнетим у данас објављеном извештају Групе Светске банке.
Прогнозе изнете у Редовном економском извештају за Западни Балкан показују да ће комбиновани привредни раст Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Црне Горе, Северне Македоније и Србије, достићи 2,8% у 2026. што је 0,3 процентна поена испод претходних пројекција. Очекује се скромно убрзање раста на 3,2% у 2027. години.
„Глобална неизвесност и геополитичке тензије обуздавају раст на Западном Балкану, а растуће цене представљају директан удар на новчанике грађана,“ каже Шаоћинг Ју, директорка Светске банке за Западни Балкан. „И док креатори политика користе краткорочне фискалне мере да сузбију ефекте ових притисака на домаћинства и предузећа, наш извештај показује да су радна места кључ за дугорочни економски напредак. Западни Балкан има велики извор неискоришћених талената – жене, младе и друге који желе да раде али су суочени са реалним препрекама. Њихово укључивање у радну снагу један је од најефикаснијих корака које регион може да предузме и ојача своју економију.“
Становништво Западног Балкана, према овом извештају, стари брже него било где у Европи. Током наредне деценије, најмање једна од пет особа у региону биће старија од 65 година. У међувремену, радно активно становништво, укључујући и факултетски образоване и физичке раднике, у потрази су за бољим платама и перспективама у иностранству. Парадокс је да се несташица радне снаге осећа у кључним секторима иако је много људи искључено из радне снаге или су једноставно одустали од тражења посла.
Извештај указује и на недовољно искоришћен капитал: жене, младе и остале који желе да раде, али се суочавају са препрекама за улазак на тржиште рада. Уколико би стопа учешћа радне снаге била иста као у упоредивим земљама Европске Уније, то би значило додатних 2.8 милиона расположивих радно способних становника. Само укључивањем више жена у радну снагу, годишње стопе раста порасле би за 0.35 процентних поена.
Рад би, према наводима извештаја, требало учинити атрактивнијим избором – почевши од пореских и прописа о социјалним бенефицијама, због којих је у много случајева останак код куће финансијски безбеднији избор. У већини земаља Западног Балкана, на пример, пријављивање било каквог прихода од рада истовремено дисквалификује појединце из програма бенефиција за сиромашне, чинећи запослење финансијским ризиком уместо наградом. Такође се истиче и потреба за приуштивом негом деце и старих, бољим обукама за рад, као и радним местима која нуде реалну флексибилност и адекватне услове рада, укључујући и за онлајн раднике.
***
Више информација и претходна издања Редовног економској извештаја за Западни Балкан можете наћи овде.
Контакти:
Беч: Филип Кохан (Filip Kochan), fkochan@worldbank.org
Београд: Гордана Филиповић, gfilipovic@worldbankgroup.org
Приштина: Љундрим Аљиу (Lundrim Aliu), laliu1@worldbank.org
Скопље: Анита Божиновска, abozinovska@worldbank.org
Сарајево: Јасмина Хаџић, jhadzic@worldbank.org
Тирана: Матилда Дури (Matilda Duri), mduri@worldbank.org
Светска банка односи са медијима: +1 (202) 473 7660, press@worldbank.org
