Па ипак, једна од четири економије у развоју сиромашнија је него 2019.
ВАШИНГТОН, 13. јануар 2026. – Глобална економија се показала отпорнијом него што се очекивало, иако су на плану трговине и политика и даље присутне тензије, наводи се у најновијем извештају Светске банке под називом Глобални економски изгледи. Глобални раст ће, према пројекцијама, остати углавном стабилан у наредне две године, при чему ће опасти на 2,6% у 2026, а затим порасти на 2,7% у 2027, што представља корекцију навише у односу на прогнозу из јуна.
Ова отпорност одражава раст изнад очекивања – нарочито у Сједињеним Државама, чему се могу приписати око две трећине корекције навише за 2026. Без обзира на то, ако се ове пројекције обистине, велика је вероватноћа да ће двадесете године 21. века бити деценија са најслабијим растом у читавом свету још од шездесетих година 20. века. Према овом извештају, спори темпо раста доводи до продубљивања јаза животног стандарда широм света: крајем 2025, скоро све развијене економије остваривале су доходак по глави становника који је виши него 2019, али приближно свака четврта економија у развоју имала је нижи доходак по глави становника него шест година раније.
На економски раст је током 2025. позитивно утицало нагло повећање обима трговине, до кога је дошло пре измена политика и убрзаног прилагођавања глобалних ланаца снабдевања. Очекује се да ће ти повољни ефекти постепено нестати у 2026. како трговинска размена и домаћа тражња буду опадале. Међутим, ублажавање финансијских услова широм света и фискална експанзија у више великих економија требало би да помогне да се амортизује ово успорење, наводи се у извештају. Према пројекцијама, глобална стопа инфлације ће се у 2026. минимално смањити, на 2,6%, што је одраз слабијих тржишта рада и нижих цена енергената. Очекује се поновно убрзање раста у 2027, како се трговински токови буду прилагођавали а неизвесност у погледу политика јењавала.
„Из године у годину глобална економија све је мање способна да омогућава раст, али је наизглед отпорнија на неизвесност на пољу политика,” рекао је Индермит Гил, главни економиста Групе Светске банке и њен виши потпредседник задужен за економију развоја. „Међутим, економска динамичност и отпорност не могу остати неусклађене на дужи рок а да не дође до поремећаја јавних финансија и кредитног тржишта. Светска економија ће наредних година расти спорије него током турбулентних деведесетих – уз рекордне нивое јавног и приватног дуга. Да би спречиле стагнацију и незапосленост, владе како економија у настајању тако и развијених привреда морају агресивно да либерализују приватне инвестиције и трговину, обуздају јавну потрошњу и улажу у нове технологије и образовање,” рекао је Гил.
У току 2026. се очекује успоравање стопе раста економија у развоју на 4% са 4,2% у 2025, након чега ће се у 2027. ова стопа минимално повећати на 4,1%, и то услед опадања трговинских тензија, стабилизације цена сировина, побољшања финансијских услова и јачања инвестиционих токова. Пројекције указују на то да ће раст бити значајнији у земљама нижег дохотка, где ће достићи просечних 5,6% у 2026. и 2027, подстакнут јачањем домаће тражње, опоравком извоза и успоравањем инфлације. То, међутим, неће бити довољно да се премости јаз прихода између развијених и економија у развоју. Према предвиђањима, стопа раста дохотка по глави становника у економијама у развоју износиће 3% у 2026, што је око један процентни поен ниже од просека за период од 2000. до 2019. Са таквим темпом раста, доходак по глави становника у привредама у развоју износиће тек 12% дохотка у развијеним економијама.
Ова кретања могла би појачају изазове креирања радних места са којима се суочавају економије у развоју, у којима ће милијарду и 200 милиона младих људи током наредне деценије постати део радно способног становништва. Да се превазиђе изазов радних места биће потребан свеобухватни приступ јавних политика заснован на три стуба. Први од њих подразумева јачање физичког, дигиталног и људског капитала ради повећања продуктивности и запошљивости. Други је побољшање пословног окружења кроз повећање кредибилитета јавних политика и извесности регулаторних оквира са циљем да се привредницима омогући раст. Трећи стуб се односи на мобилизацију приватног капитала у већем обиму ради пружања подршке инвестицијама. Све ове мере заједно могу помоћи да се креирање нових прилика за запошљавање усмери ка стварању продуктивнијих формалних радних места, чиме ће се подржати раст дохотка и смањење сиромаштва.
Поред тога, економије у развоју морају да унапреде и своју фискалну одрживост, коју су у претходних неколико година ослабили истовремени удари, све веће потребе за развојем и све виши трошкови сервисирања дугова. Извештај садржи и поглавље које се нарочито детаљно бави свеобухватном анализом примене фискалних правила у економијама у развоју – правила којима се постављају јасне границе за јавно задуживање и расходе и тако пружа помоћ при управљању јавним финансијама. Ова правила се генерално везују за снажнији раст, више нивое приватних инвестиција, стабилније финансијске секторе и већи капацитет за излажење на крај са екстерним шоковима.
„Пошто је јавни дуг у економијама у настајању и развоју достигао највиши ниво у последњих више од пола века, обнављање фискалног кредибилитета постало је хитан приоритет,” изјавио је М. Ајхан Косе, заменик главног економисте Групе Светске банке и директор Групе „Перспективе”. „Добро осмишљена фискална правила могу помоћи државама да стабилизују јавни дуг, обнове фискалне амортизере и делотворније одговоре на шокове. Па ипак, правила сама по себи нису довољна: у коначном исходу, њихов кредибилитет, спровођење и политичка воља одређују да ли се фискалним правилима омогућавају стабилност и раст.”
Више од половине економија у развоју до сада је увело барем по једно фискално правило, међу којима су ограничења фискалног дефицита, јавног дуга, државних расхода или наплате прихода. Економије у развоју које усвоје фискална правила најчешће забележе побољшање свог буџетског биланса за 1,4 процентних поена БДП-а након пет година, након што се у обзир узму отплате камата и флуктуације током пословног циклуса. Коришћење фискалних правила такође повећава вероватноћу вишегодишњег побољшања буџетског биланса, и то за 9 процентних поена. Међутим, средњорочне и дугорочне користи од фискалних правила у великој мери зависе од снаге институција, као и од економског контекста у коме се правила уводе и начина на који су утврђена, наводи се у извештају.
Преузмите извештај у целини: https://www.worldbank.org/gep (доступно почевши од 9.30 часова 13. јануара 2026. по вашингтонском времену)
Изгледи по регионима:
Источна Азија и регион Пацифика: Очекује се успоравање раста на 4,4% у 2026, а затим и на 4,3% у 2027. Више информација можете наћи у регионалном прегледу.
Европа и Централна Азија: Према пројекцијама, стопа раста ће се задржати на 2,4% у 2026. а затим повећати на 2,7% у 2027. Више информација можете наћи у регионалном прегледу.
Латинска Америка и регион Карипског мора: Према пројекцијама, стопа раста ће се незнатно повећати на 2,3% у 2026, након чега ће се учврстити на 2,6% у 2027. Више информација можете наћи у регионалном прегледу.
Блиски исток, Северна Африка, Авганистан и Пакистан: Очекује се повећање стопе раста на 3,6% у 2026, а затим њено даље јачање на 3,9% у 2027. Више информација можете наћи у регионалном прегледу.
Јужна Азија: Према пројекцијама, стопа раста ће опасти на 6,2% у 2026, након чега ће се опоравити и повећати на 6,5% у 2027. Више информација можете наћи у регионалном прегледу.
Подсахарска Африка: Очекује се да ће се стопа раста у 2026. повећати на 4,3%, а затим у 2027. и учврстити на 4,5%. Више информација можете наћи у регионалном прегледу.
Контакт: Служба Светске банке за односе са медијима: +1 (202) 473 7660, press@worldbank.org
Интернет страница: https://www.worldbank.org
„Фејсбук”: https://www.facebook.com/worldbank
„Икс”/„Твитер”: https://x.com/worldbank
„Јутјуб”: https://youtube.com/worldbank
