- add-style
- font-medium
- lp-body-content
БЕЧ, 28. април 2025. –Економски раст региона Западног Балкана биће умерено успорен у 2025. због слабије екстерне тражње и економске неизвесности коју доноси даљи развој глобалних трговинских политика што би могло негативно да утиче на поверење привреде и потрошача, наводи се у пројекцијама Светске банке у данас објављеном Редовном економском извештају за Западни Балкан.
Светска банка предвиђа да ће укупна стопа економског раста Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Северне Македоније, Србије и Црне Горе достићи 3,2% у 2025, што представља корекцију од 0,5 процентних поена наниже у односу на претходне пројекције. У 2026. се очекује убрзање раста на 3,5%.
„Примећујемо неке позитивне економске трендове на Западном Балкану који указују на отпорност региона и требало би да представљају основу за солидан економски раст. Нижа инфлација и раст зарада подстичу потрошњу, а почињу да расту и јавна улагања”, каже Шаоћинг Ју, директорка Одељења Светске банке за Западни Балкан. „С друге стране, сведоци смо повећане домаће неизвесности у неколико економија Западног Балкана. Успорена економска активност у Европској Унији и наглашена неизвесност глобалних трговинских токова могли би такође да утичу негативно на изгледе за раст овог региона”, закључује она.
Неизвесност на пољу глобалне трговине вероватнo ће утицати на Западни Балкан првенствено због успоравања привредне активности у еврозони, што би могло да умањи трговинску размену добара и услуга, као и прилив улагања и дознака.
У извештају се указује на то да су, у периодима неизвесности, диверзификација извора раста и обнављање програма структурних реформи најделотворније стратегије за очување економске отпорности. Међу кључним мерама су уклањање препрека за приступ тржишту рада, укључујући и ограничења која утичу на жене, затим продубљивање регионалних економских интеграција, унапређење стандарда управљања и повећање тржишне конкуренције ради подстицања продуктивности и пружања подршке дугорочном расту.
Поред тога, у земљама Западног Балкана, брже спровођење реформи у оквиру процеса приступања ЕУ – попут приступања Јединственом евро платном простору (SEPA) и увођења „зелених трака” ради поједностављења прекограничне трговине – могло би даље унапредити поверење привредника, привући улагања и подстаћи креирање нових радних места.
У свом извештају Светска банка наглашава и како раст температура и појава екстремних временских догађаја, заједно са преласком на нискоугљеничну економију, из корена мењају секторске обрасце запошљавања у овом региону, што захтева значајно прилагођавање радне снаге. Шест економија Западног Балкана требало би као приоритете да поставе реформе својих система социјалне заштите и служби за запошљавање, чиме би помогле свом радно способном становништву да преброди временске непогоде као што су поплаве, суше и шумски пожари и буде спремно за нове прилике за запошљавање које доноси зелена транзиција.
Јачање система за заштиту прихода од рада како би одговорили на ударе на запосленост, уз већу флексибилност система социјалне заштите, помогло би да се спречи осиромашивање појединаца. Уз то, преквалификација радника за „зелена” радна места допринела би да се одговори на промењену тражњу за вештинама, чиме би се поспешили продуктивност и привредни раст.
Више информација и претходна издања Редовног економској извештаја за Западни Балкан можете наћи на овом линку.
***
Контакти:
У Бечу: Филип Кохан, fkochan@worldbank.org
Београд: Гордана Филиповић, gfilipovic@worldbankgroup.org
Приштина: Љундрим Аљију, laliu1@worldbank.org
Скопље: Анита Божиновска, abozinovska@worldbank.org
Сарајево: Јасмина Хаџић, jhadzic@worldbank.org
Тирана: Ана Ђокутај, agjokutaj@worldbank.org
About The World Bank
The World Bank Group has a bold vision: to create a world free of poverty on a livable planet. In more than 100 countries, the World Bank Group provides financing, advice, and innovative solutions that improve lives by creating jobs, strengthening economic growth, and confronting the most urgent global challenges. For more information, please visit www.worldbank.org, www.miga.org, and www.ifc.org.
- add-style