Nakon istorijske recesije, Kosovo i ceo Zapadni Balkan očekuje postepeni rast, navodi se u novom izveštaju Svetske banke

PRIŠTINA, 27. april 2021. – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju – šest zemalja Zapadnog Balkana – očekuje povratak privrednog rasta u 2021. godini, nakon najtežeg zabeleženog ekonomskog pada koji je pogodio region tokom 2020. Posle ekonomske devastacije koju je donela pandemija Kovid-19 i koja je dovela do procenjene ekonomske kontrakcije u regionu od 3,4% prošle godine, region Zapadnog Balkana bi, prema očekivanjima, trebalo da ima privredni rast od 4,4% u 2021. U narednim godinama, očekuje se usporavanje rasta na 3,7% u 2022. i 2023., dok posledice pandemije nastavljaju da sputavaju investicije i zaposlenost u regionu.

“Sigurno je da primećujemo neke pozitivne trendove u regionu, podstaknute brzom akcijom koju su preduzele mnoge zemlje radi suzbijanja najtežih posledica pandemije, ali posledice pandemije na zdravlje i ekonomska devastacija i dalje će se osećati,’’ izjavila je Linda Van Gelder, Regionalni direktor Svetske banke za Zapadni Balkan. "Uvođenje vakcina, uz jačanje poverenja u ekonomske izglede, potrošnje i trgovinske razmene, pomoći će u odrzavanju ovog zamaha, ali zemlje moraju i dalje sa pažnjom da usmeravaju napore ka uvođenju i osnaživanju politika koje vode rastu, zaštiti zdravlja i jačanju ljudskog kapitala.’’

Ekonomija Kosova zabeležila je svoj prvi pad 2020. godine, vođen značajnim padom izvoza usluga putovanja i ulaganja povezanih sa dijasporom. Pad je ublažen vladinom politikom mera podrške, zajedno sa povećanjem doznaka i izvoza robe. Budžetski deficit se više nego udvostručio u 2020. godini, dostigavši 7,6 odsto BDP u 2020. godini, sa 2,9 odsto u 2019. godini, vođen nižim prihodima i merama podrške za oporavak. Finansijski sektor Kosova dobro je podneo pandemiju. Kapitalna adekvatnost je do karaja 2020. godine bila iznad regulatornih uslova, a stopa neotplaćenih zajmova neznatno je povećana, u poređenju sa prethodnom godinom.

Ekonomski oporavak na Kosovu takođe će biti postepen: u skladu sa globalnim trendom, stvarna aktivnost će dostići nivo pre pandemije tek 2022. godine. Oporavak će predvoditi povećanje izvoza i potrošnje. Predviđeno je da će ekonomski rast ostati na preko 4 procenta u srednjoročnom periodu. Projekcija se zasniva na pretpostavkama opuštene mobilnosti između Evrope i Kosova, odsustvu dodatnih strogih mera lokalnog ograničavanja, oporavku rasta na prostoru evra i povećanju cena osnovnih metala i minerala.

„Očekuje se da će se privredne delatnosti povećati 2021. godine, ali su globalni i domaći rizici veliki, među njima i kasnjenje u snabdevanju i distribuciji vakcina, međunarodna putna ograničenja i ponovno uvođenje strogih mera ograničavanja“, rekao je Masimiliano Paoluči, rukovodilac Svetske banke za Kosovo i Severnu Makedoniju. „Otklanjanje dugotrajnih strukturalnih prepreka za rast i ulaganja u ljudski kapital od presudnog je značaja za podsticanje otpornog oporavka i održivog rasta,“ dodao je on.

Pandemija je zaustavila decenije napretka u povećanju zarada i smanjenju siromaštva u svim zemljama regiona, a tržišta rada na Zapadnom Balkanu, nadoknadila su tek polovinu gubitaka izazvanih pandemijom – ostavljajući veliki broj nezaposlenih i primoravajući mnoge da potpuno napuste tržište rada. Iako je stopa nezaposlenosti opala – sa 13,5% u 2019. na 12,6% u 2020. – to je uglavnom posledica povećane neaktivnosti, pri čemu je ukupan gubitak radnih mesta na Zapadnom Balkanu dostigao gotovo 70.000 do kraja 2020. Dalje, ovi gubici su disproporcionalno pogodili osetljivije grupe stanovništva u regionu, uključujući žene i mlade – pri čemu je stopa nezaposlenosti među mladima porasla na 33,6% u 2020., zaustavljajući petogodišnji trend pada.

Prema izveštaju, javne politike u regionu treba da ostanu jasno fokusirane na borbu sa pandemijom, ograničavanje društvenih posledica i podsticanje oporavka. Sve zemlje treba da obezbede dovoljno resursa svojim zdravstvenim sistemima za nabavku i distribuciju vakcina, testiranje, terapije, ličnu zaštitnu opremu, i unapređenje i održavanje zdravstvenih ustanova. Investicije u obrazovanje, digitalizaciju i ostale infrastukturne projekte, kao i zelene inicijative treba da postanu prioritet zato što mogu da ubrzaju neophodnu tranziciju ka smanjenoj ugljeničnoj zavisnosti zemalja tokom oporavka od pandemije.

Ceo izveštaj: https://www.worldbank.org/eca/wbrer

About The World Bank

The World Bank Group has a bold vision: to create a world free of poverty on a livable planet. In more than 100 countries, the World Bank Group provides financing, advice, and innovative solutions that improve lives by creating jobs, strengthening economic growth, and confronting the most urgent global challenges. For more information, please visit www.worldbank.org, www.miga.org, and www.ifc.org.