САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Lokalne samouprave treba da doprinesu naporima da se smanji ukupni deficit u Srbiji, kaže se u novom izveštaju Svetske banke

27. мај 2013.



BEOGRAD, 27. maj 2013. – Neophodno je da Srbija pronađe način da smanji nivo finansijske podrške koju pruža jedinicama lokalne samouprave ukoliko želi da povrati fiskalnu ravnotežu, navodi se u izveštaju Svetske banke: Srbija: Pregled finansija i rashoda lokalnih samouprava, koji je predstavljen danas u Beogradu. Kao odgovor na trenutnu ekonomsku situaciju, republička Vlada pravi fiskalna usklađivanja, povećava poreske stope i smanjuje potrošnju. Međutim, lokalne samouprave su do sada bile delimično zaštićene od pritisaka fiskalnog prilagođavanja, zbog povećanja njihovog udela u porezu na plate sa 40 na 80 procenata.“Ovo nije trenutak za raspravu o tome da li lokalne samouprave imaju previše ili nedovoljno novca’, kaže Vilijam Dilindžer, vodeći stručnjak za upravljanje javnim sektorom, koji je jedan od autora izveštaja. ‘Imajući na umu fiskalnu situaciju, svi nivoi vlasti moraju se prilagoditi.’

Kako se navodi u izveštaju, najdirektniji način da se ove mere sprovedu bilo bi smanjenje dela poreza na zarade koji zadržavaju lokalne samouprave. Drugi, manje poželjan način, bio bi smanjivanje nivoa nenamenskih transfera. Pokušaji da se ovaj problem reši prenošenjem novih nadležnosti na lokalne samouprave do sada nisu pokazali uspeh. Većina predloga za dalju decentralizaciju nadležnosti stvara nove probleme, pre nego rešenja.

Izveštaj istražuje na koji način bi lokalne samouprave mogle da se prilagode smanjenju podrške koju dobijaju od republičke Vlade. Jedna opcija bila bi povećanje prihoda iz lokalnih izvora prihoda. U principu, prihodi od poreza na imovinu u gradovima bi mogli biti povećani, pošto je trenutni nivo generalno nizak. Ali, povećanje poreske stope za stambene objekte bi moglo biti teško u političkom smislu. Jednostavniji pristup bi mogao biti izmena načina na koji se vrednuje industrijska i komercijalna imovina, u pravcu usklađivanja sa približnom tržišnom vrednošću. U izveštaju se takođe navodi i da bi lokalne samouprave mogle uvećati prihode i kroz povećanje nivoa naknada za uređenje građevinskog zemljišta u rubnim delovima. Pored toga, neke lokalne samouprave mogu doći do značajnih prihoda kroz prodaju ili davanje u zakup zemljišta koje poseduju.  

Lokalne samouprave bi se takođe mogle prilagoditi kroz smanjenje rashoda. Smanjenje subvencija lokalnim javnim komunalnim preduzećima – posebno preduzećima koja posluju u sektoru saobraćaja, vodovoda i daljinskog grejanja – jedna je opcija. U principu, ovo bi moglo biti ostvareno kroz povećanje cena. Ipak, takvo rešenje bi samo prebacilo troškove poslovanja neefikasnih preduzeća na potrošače. U sektoru javnog prevoza, rešenje bi obuhvatalo i povećanje stope naplate, kao i smanjenje broja povlašćenih kategorija putnika. U sektorima vodovoda i daljinskog grejanja, rešenje bi uključilo smanjenje potražnje kroz merenje pojedinačnih potrošača i racionalizaciju komunalnih mreža.

Izveštaj takođe navodi mogući rizik od preteranog zaduživanja, usled nedostataka u budžetskoj regulativi. Izveštaj preporučuje ponovno uspostavljanje gornje granice za dugoročno zaduživanje.

Na kraju, u izveštaju se navodi da je neophodno stabilizovanje čitave strukture fiskalnih odnosa među različitim nivoima vlasti. Kada udeo lokalnih samouprava u porezu na plate i nivo nenamenskih transfera budu dovedeni na održiv nivo, Vlada bi trebalo da se uzdrži od ad hoc usklađivanja u fiskalnom odnosu između različitih nivoa vlasti. Potrebno je takođe da se pojednostavi formula za raspoređivanje nenamenskih transfera i da se obezbedi da transferi budu u potpunosti finansirani u godišnjem budžetu.

 

Контакти за медије
Beograd
Vesna Kostic
Тел. : +381 11 30 23 723
vkostic@worldbank.org


Саопштење бр.:
ECA-RS

Api
Api